Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И линија развоја броја дипломираних ванредних студената правних факултета у Новом Саду, Нишу и Приштини истицу већи број карактеристика. Већ први поглед на графикой VII који у свом десном, доњем углу приказује три међусобно преплетене линије развоја броја дипломираних ванредних студената открива: наглашену тенденцију пада броја дипломираних на новосадском Факултету, петогодишње стагнирање високог нивоа броја дипломираних иа нишком Факултету, као и релативно висок прираштај дипломираних на Факултету у Приштини све до 1971. године. Међутим, у последњој 1972. години број дипломираних je пао за 30°/о у односу на претходну 1971. годину. Ако се констатовани правци развоја броја дипломираних ванредних студената ових факултета упореде са линијама којима je праћен број уписаних, добија се утисак да број уписаних није имао готово никаквог утицаја на ефекат у дипломирању и да исходе у дипломирању ове категорије студената треба тражити ј едино преко резултата о постигнутој ефикасности и продуктивности рада у наставном процесу, Кад смо већ поменули проблем ефикасности и продуктивности рада желели бисмо да скренемо пажгьу на још један њихов поуздан измерителе Наиме, познато je, да je неповољна структура студената по годинама студија један од веома информативних показатеља ниске ефикасности и продуктивности, који у себи садрже ниску стопу преласка студената из прве у другу и старије године студија. Ево како у светлу овог показателе нзгледа искуство правних . факултета Србије. Из прегледа двадесетогодншње стопе учешћа студената прве године студи ja у укупном броју студената ни je тешко запазити да je однос пзмеђу прве и осталих година студија био увек крајње неповол>ан и да се за последних десет година стално погоршавао. Чињеница да се у дугогодишњем приказу овог односа наилази на школске године у којима jt учешће студената прве године студија представљало внше од две трећине свих студената ( 13 ), а данас, школске 1972/73. више од једне половине (58,2%), озбилзно забригьава поготову кад се зна да учешће студената прве године студија многих правних факултета у свету не прелази ни једну четвртину. Посебан проблем ове структуре студената по годинама студија видимо и у томе што она озбиљно доводи у питање читав низ предузиманих мера у организацији и раду правних факултета Србије, садржаних у реформама наставног процеса, режима студија, селекцији средњошколаца, пријемних испита, обавезних вежбн и других ангажовања у реализации наставног процеса. Y вези са овако приказании показателями структуре студената по годинама студија, умесно je поставити питање адекватности и подобности пропорција заснованих на укупном броју студената. Наиме, у условима неограниченог угшса ванредних студената на правне факултете, нзгледа нормално да се јави висока фреквенција ванредних студената у

(03) 1953. 66,5»/«; 1957. 69,3%; 1960. 61,8%.