Анали Правног факултета у Београду

43

ОБРАЗОВ АЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

прегледу ових коефицијената за све факултете поменуту висину коефицнјента прелазе само три факултета: саобраћајни ca 10,51, електротехнички ca 10,30 и грађевински ca 9,25. Анализнрајући ове показателе намеће ce заклэучак да од 23 факултета Србије, правни факултети заједно са поменута три техничка факултета имају најнеповољнију ситуацију у погледу просечног трајања школовања редовних студената. У самеравању релативног значаја ових коефицијената ваља истаћи да најнижи израз овог коефицнјената припада архитектонском факултету са света 5,50 редовних студената на једног дитсхомираног. И динамичку анализу промена у дипломирању ванредних студената правних факултета Србије, као и код редовних, започињемо презентовањем графикона VII.

Графиком: VII

Прегледом приказано! графикона добија се увид у врло изражајну колебљивост и неуједначеност у токовима кретања броја дипломираних ванредних студената правних факултета СР Србије. По дужини криве и по нзузетно наглашеним њеним краткорочним осдилацијама издваја се, опет, ефекат Правног факудтета у Београду. Упркос упадљивој варијацији, линија развоја броја дипломираних ванредних студената овог Факултета ипак означава константан пораст изражен у позитивном тренду општег развоја. Упоредимо ли ову линију развоја са линијом кретања броја уписаних ванредних студената коју приказује графикон IV, намеће ce повољан закључак да je стагнирајућу тендендију уписа ванредних студената пратило стално повећање броја дипломираних из редова ванредних студената.