Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног броја редовних студената уписаних 1958. године стигло у четврту годину студи ja 31,1%, дакле нешто мање од једне трећине, 1962. 29,6%; 1963. 21,7%; 1964. 25,2%; а у последње три године (1970 —1972) ови се коефициј енти задржавају на још нижем нивоу који говори да у четврту годину студија не стиже ни сваки пети уписани у прву годину студија. За објективно одмеравање овог податка вала се подсетити да на овом Факултету није непознат и коефицијент који je премашао проценат од 40 што представла успех у коме je безмало сваки други уписани редовни студент у прву годину у пропнсаном року прелазио у четврту годину студија ( 12 ). Само се по себи разуме да су овако неповолни токови студија озбилно реметили нормалан развој рада овог Факултета и довеле га у ситуацију да данас из редова својих редовних студената даје друштву приближно исти, чак и мањи број дипломираних студената него пре две деценије. Развој броја дипломираних редовних студената на осталим правним факултетима Србије битно се разликује од овога који се запажа на београдском Правном факултету. Са 105 дипломираних у 1963. које je дала прва генерација студената уписаних на новосадски Правки факултет, означен je максимум који je овај факултет постигао само још једаштут у 1970. години. Прешавши после 1963. године трогодишњи кризни период пада броја дипломираних редовних студената, од 1967. број дипломираних расте за 64%, али je у 1972. у односу на 1963. ипак мањи за 20% и стагнира на нивоу од 85 дипломираних. Искуства правних факултета у Нишу и Приштини у погледу броја Аlшломираних редовних студената показују поволннја кретања изражена, пре света, у сталној тенденцији пораста са релативно високим темпом тог позитивное кретања. То потврђују и подаци да je данас број дипломираних на нишком факултету четирн пута већи од броја дипломираних у првој генерацији студената. Далеко јачи ннтензитет пораста броја дипломираних редовних студената бележи Правни факултет у Приштини чији се редовни ток и јачина тог успона може лако уочнтн на скали ординате графикона VI у циклусу који истине распон логаритамске скале од 1 до 126! Y вези с овнм вала истаћи и чињеницу да je у размаку од само три последтье године, број дипломираних редовних студената овог Факултета учетворостручен. Иако са знатно повољнијим трендовима развоја броја дипломираних редовних студената на новооснованим факултетима него што их je показао Правни факултет у Београду, општи коефнцијент дипломирања редовних студената за све правке факултете Србије није битније поболтан и за 1972. годину износи само 16,7%. За потврду овог неповолног кретања токова у дипломирању наводимо још један посебно занимлив коефицијент који je изведен као однос између кумулатива десет бруто генерација редовних студената ы дипломираних који показује да на једног дипломираног редовног студента долази 8,73 редовних студената. Y—

(и) Односи се на генерације студената упнсане у школској 1955/56. и 1956/57. годнни.