Анали Правног факултета у Београду

51

ОБРАЗОВАНА И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

Y Србијн, заједно са аутономним шжрајинама, 70% свих правничких кадрова запослено je на пословима непривредних активности, а 30% у привреди. Y прегледу ових односа за поједине територијалне јединице ыаилази се на значајнија одступања од ове, да je назовемо, просечна пропорције. Тако je однос непривреда привреда за уже подручје Србије 68,6% : 31,4%; за Војводину 75,0% : 25,0%; а за Косово 80,4% : 19,6%. На основу изнетих пропорција закључује се да привреда ужег подручја запоui/ъава скоро трећину својих правника, Војводина само четвртину, а Косово и ман>е од једне петине. Испитујући природу активности којечине категоријупривреднограда и професионалну класификадију учешћа у њима, чини се логично да се правнички кадрови у далеко већем броју посвећују раду у културно социјалној делатности, делатности школа, научној делатности, здравственој, социјалној делатности и делатности друштвених и државних органа и служби, мада није неумесно поставити питање оптималних пропорција кадрова ангажованих у овим двема крупним областима рада које би најбол>е одговарале друштвено-економском и политичком систему земље у целини и свих њених подручја. Испољене варијације у сразмерама учешћа правника у привреди и иепривреди унутар подручја, а и одступања између овог подручја и других република говоре о неусклађености и неповољности односа запослености на релацији привреда непривреда. Повод за овакав заклучак налазимо у једном податку. Неповољнију ситуацију у погледу ангажовања правника у делатностима привреде од Србије имају само Босна и Херцеговина и Црна Гора, а много повољнију Хрватска са преко 37% правника у привреди. С тим у вези поставља се и једно логично питање на којем и заснивамо саопштену одену сразмере, а найме, колико ће још бити потребно времена да би се у привредним организацијама Србије нашла она толико потребна „тројка” коју чине инжењер економиста и правннк, ако се и падала задржи овако низак однос запошл>авања правника у привредним делатностима? Заначај постављеног питања je велик, jep смо још веома далеко да постигнемо тај „идеал” који je y ствари најскромнији захтев. Према подацима о броју привредних организација на подручју Србије ( 18 ) произилази да свака организација нема свог правника. Недостаје 600 правника да би ce обезбедило покривање свих прнвредних организација само са једним дипломираним правником. Ако издвојимо индустрију и посматрамо je као целину суочавамо ce са податком да je y 884 индустријска предузећа запослено 1.262 правника, што значи ни два правника просечно на организацију. Овако ниско учешће правника условљено je постојан.ем великог броја индустријских предузећа која не запошљавају ни једног правника. Из прегледа броја предузећа по гранама индустријске делатности за 1970. годину ( 19 ) издва-

(is) „Статистички годишњак за 1972, Савезни завод за статистику, Београд, 1972. године. (is) „Запослено особље према школској спреми” „Статистички билтен” 771, Савезни завод за статистику, Београд, фебруар 1973. године.