Анали Правног факултета у Београду
52
Аналй правног ФАКУЛТЕГА
јамо неколико најупадљивнјих примера као што су; индустрија грађевинског материјала у којој 61 предузеће нема ни једног правника, дрвна индустрија 45, текстилна индустрија 48, индустрија коже 21, прехрамбена индустрија 51. Највеће учешће правника јавља ce у електроиндустрији 3 и у графичкој индустрији 2 правника по једном предузећу поменутах грана делатности. Пољопривреда и шумарство су привредне области у којима je број предузећа већи за четири и по пуха од броја правника. Код привредних области као што су: граВевинарство, саобраћај, трговина и угоститељство однос броја правника и броја предузећа je, такође, далеко од задовољавајућег, јер посматрано у целини, ове скупине активности показују однос: један правник једно предузеће. Међутим, ако покушано да расчланимо ове области на поједине гране активности, констатујемо да у 25 предузећа за граЬевинско пројектовање, у 189 трговгшских предузећа на мало, у 44 трговинска предузећа на велико и сл. није запослен ни један ј едини правник. Y условима овако слабе снабдевености привредних организација правницима сасвим je умесно упитатн се: до каквих би се тек поражавајуВих налаза дошло да je за меру екипираности привреде правничким кадровима узета правка служба а не правник, појединац? ко заступа привредна преДузеВа и радне организације rrpeiMa треВим лицима? зар се не би могло закључити да je овакав недостатак правне заштите' и правне помоВи један од узрока неправишог пословања, честих судских спорова, штета, материјалних пропуста, финансијских прекршаја, привредног криминала и сл.? Према релативном односу броја запослених правника у привреди и непривреди и укупног броја свих запослених факултетски образованих лица у овим двема областима друштвеног рада произилази да je у привреди Србије сваки десети, а у непривреди сваки шести факултетски образован стручњак правник, по чему Србија значајније одступа од граничних тачака максимума који држи Црна Гора у чијој je привреди сваки осми, а у непривреди сваки пети стручњак са дипломом правник и минимума који припада Словенији у чијој привреди правник заузима свако четрнаесто место, а у непривреди свако седмо. Међу свим делатностима са производним обележјем и апсолутно и релативно највећи број правника има трговина и угоститељство у којима правници чине скоро једну трећину укупног броја високообразоване радне снаге. После ових делатности по заступљености правника долазе: саобраћај са више од једне петине и занатство са једном петином у скупу високостручног кадра особља. Индустрија и рударство са мање од 10% правника у колективу стручњака очигледно заостаје. Овом стану у индустрији значајније допргшоси изразито ниско учешће правника у хемијској, текстилној и прехрамбеној индустрији. Што се тиче графичке индустрије, она je и по овом основу познтиван изузетак са безмало једном четвртином правника у скупу свих запослених са завршеним факултетом.