Анали Правног факултета у Београду

53

ОБРАЗОВ АЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБШЕ

Веома ниско учешће правника у односу на укупан број стручњака са дипломом факултета, својствено je пољопривреди и пгумарству. у којима од стотину факултетски образованог особља само четворица имају правни факултет. Посматрајући развој броја правника у привреди и непривреди на основу индекса динамике изграђених на бази два статистичка извора информација из периода 1966. и 1970. године ( 20 ) закључујемо да je привреда Србије у току протеклих пет година обезбеђивала снажнији прираштај правника него непривреда. Оцењен пораст броја правника у привреди од 27% у својој глобалној величини био би и јачи да у поменутом у две привредне области, у пољопривреди и шумарству није дошло до осетног пада броја правника С 2l ). Чшьеница да се у прегледу индекса развоја броја правника наилази на делатности које су у поменутом временском периоду удвостручиле број правника потврВује да се у неким срединама правник схвата као незаменљив заступник радне организадије и сарадник у раду органа самоуправљања. Ако се, опет, има у виду да се само у једној привредној области трговини и угоститељству јавл>а овако повољан развој запогшъавања правника, напори који се чине нису никако довољни. Учешће правlшка у непривредним делатностима Србије ваља најпре размотрити с обзиром на однос двеју категорија непривредног рада: културно содијалне делатности и друштвене и државне службе. Йако хтрва категорија културно социјалне делатности окупља три дута више високостручних кадрова, чињеница je да je учешће правника у акхивностима које су садржане у другој категорији друштвене и државне службе (активности друштвених организација, привредних комора, финансија и осшурања, завода за социјално осигурање, органа управе и других друштвених служби), далеко веће, што се потврВује и податком да 85% свих запослених правника у непривреди учествује у наведении категоријама рада. Унутрашньа структура ове категорије рада видно истине да су правници најзаступљенији у органима управе, чије су активности привукле више од 80% свих правника из категорије друштвене и државне службе. Посматрајући, међутим, релативни бројчани израз запослености правника у овој категорији у односу на читав скуп запослених са завршеним факултетом, може се запазити да правници представљају више од половине тог скупа, што значи да je сваки друш запослени у тој категорији правник. Међу пет делатости из те трупе видно се истине учешће правника у делатности завода за социјално осигурање и у органима управе у којима правници чине две трећине свих запослених стручњака са високим образовањем. Y културно-социјалној делатности ради данас 15% правника из категорије непривредног рада, распореЬених у делатностима свих врста и

(20) „Запослено особ љ е према завршеној школској спреми" 30. септембар 1966. и 1970. године „Статистички билтен”, Савезни завод за статистику, 490 од октобра 1967. и 771 од фебруара 1973. године.

(21) У пољопривреди 8%, у шумарству за 34“/о.