Анали Правног факултета у Београду

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нивоа школства, научној, културно-просветној , уметннчко-забавној и здравственој делатности, социјалној заштити и физичкој култури. Проширујући релативни бројчани израз удела правника на све делатности ове категорије рада, правшщи су најзаступљенији у делатности социјалне заштите, у којој je безмало сваки четврти и уметничко-забавној делатности сваки пети запослени са факултетском спремом дипломирани правник. Чињеница да се у научној делатности, у културно-просветној и здравственој делатности учешће правника креће у границама од 3 до 5%, потврђује да правници у њима не налазе погодан терен за заснивање радног односа. Овај нас заклучак наводи да ситуацију правничких кадрова у овим делатностима размотримо са становишта односа броја запослених правника у тим гранама и капацитета установа у њима. Из полиса бројног стања школских капацитета ( 2г ) произилази да je на територији Србије у 1971. годшш било 6.035 школа. Упоредимо ли овај број школа са бројем запослених. правника, суочавамо се са по датком да на 14 школа долази само један правник податак који je готово излишно коментарисати. Y научно-истраживачкој делатности, култури и уыетности кадровска ситуација правника joui je поразнија, када се уочи однос измеВу броја правника који раде у тим делатностима и броја установа (института, библиотека, музеја, радио станица, телевизије, позоришта, биоскопа, организација за издавање књига и сл.) чији je број 17 пута већи од броја правника који су у вьима нашли своје радио место. Y делатностима здравства и социјалне заштите ситуација je вероватно најлошија, јер број запослених правника према броју здравствеюгх установа и установа социјалне заштите готово je симболичан. Нема сумње да су и ових неколико истакнутих примера, довољни да се убедимо у то колико ово подручје рада оскудева у помоћи и сарадњи правничких кадрова. Далеко смо од помисли да овај проблем сведемо на издвајање појединих случајева, на овако упрошћену компаративну анализу или на једно питање. Из самих чшьешща о запослености правника у нас произилази, у ствари, читав низ питања, и то углавном начелне природе, а пре свега, да ли смо задовољни са оваквим ангажовагьем правника у привреди и друштвеним службами подручја СР Србије и да ли њихов данаппьи распоред одговара стварним потребама и жељешш токовима запошљавагва правничких стручњака? Упоредо са претходним питањима постављамо и треће, за нас најважније, суштинско питање да иг ће данашњи систем школовања правника, с обзиром на резултате које je дао и могућности за будући развој, бити способан да отклони већ прилично грубо нспољене мањкове правничких кадрова? За пун одговор на ово питање датн су сви елементи у

(--$ ~Статнстички годивдњак Југославије 1972." Савезнп завод за статистику, Београд, јул 1972.