Анали Правног факултета у Београду

5

ШТА JE ЗАЈЕДНИЧКО Y МЕВУНАРОДНОМ И УНУТРАШЊЕМ ПРАВУ

токог дугог историјског развоја, различите владају&е класе, као што у појединим раздобљима међународних односа (какво je и ово данас) постоје истовремено различите владајуће класе које стварају и примењују једно јединствено опште међународно право. Ово право посредно учвршћује власт владајућих и допрнноси остварењу њихових интереса тиме што регулише њихове међународне односе, али je битно његово дејство y овом погледу очигледно друкчије од дејства унутрашњег права. Према томе je погрепшо схватање оних који сматрају да су и меВународно и унутрашње право по својој класној природи, улози и дејству истоветни позивајућп се на то да je и оно „воља владајуће класе”, одн. владајућих класа, што je само други израз за изражавање мисли да право остварује интересе владајуће класе. Иако je тачно да je и међународно право, као п унутраппье, израз воље владајуће класе, ипак измеВу њих постоје дубоке разлике, jep се иста воља у два разна права односи на две разне ствари. Y унутрашњем праву она je управљена на одржавање власти над потлаченом класом, у међународном праву на усклаБивање интереса владајућим класама. Из ове дубоке разлике измеВу два права потиче и основна спољна разлпка измеВу ньих у унутрашњем праву владајућа класа примењује санкцију својим монополом физичке принуде, у меВународном праву таквих санкција нема, jep немалый таквог монопола, пошто није реч о наметању интереса владајућих потлаченима већ о усклаБивању интереса у начелу једнаких правно (jep суверених), иако стварно неједнакнУЧпсГ снази)Удржаlа. Али”оваГ стварна неједнакост ипак не утрожава постојање слабих држава, jep су и оне чинилац меВународне равнотеже интереса. -Што_се тиче реда и мира као оних друштвених деј става права која обезбеВују остварење одговарајућих интереса владајућих, јасно je да и меВународно право обезбеђује ред и мир у односима измеВу држава као што их унутраппье право обезбеБује унутар држава. То je, дакле, оно што je суштински заједничко унутрашњем и меВународном праву. МеВутим, треба снажно подвући да остварење реда и мира у меВународном шраву служи другој евреи него у унутрашњем праву, иако су и једна и друга еврха везане за остварење (класног) интереса владају Вих. МеВутим, ако и меВународно право као и унутраппье остварује ред и мир (макар и у другу еврху него унутрашње), оно их не остварује у нстој мери. И ту се појављује количинска разлика измеВу меБународног и унутрашњег права. Унуграшње право по правилу ове. or/rp.apvie у много веВој мери него мејјунапоАно. Раздобља немира (особито ратоТза каоТгајоштријег вида не-мира) и нереда у меВународној заједници много су чешВа и дужа него у државама. Чак се за меВународно право може заступати и мишљење да мир није за њега ништа важнији него рат, да je његов задатак исто толико да регулише рат колико и мир. То je с извесног гледишта и тачно њешв~Је~задатак заиста и - једно и друго. Али његов унутрашњи цил>, ма и неостварен, одувек je био да оствари владавину мира, да укине рат, чак да се овај прогласи за противправан, као што je то учињено с граВанским ратом у унутрашњем праву. С тог гледишта, дакле, не може се пореВи да и меВународно право остварује мир, иако у томе успева много магье од унутраипьег права.