Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о изменама и допуыама у Закону о ошнтинама (од 12. II 1929) ( 5 ) прописивао je да послове општинских зборова, тамо где су постојали, обавлају општински одбори а да се сеоски (месни) зборови (скушптине) укидају а наместо њих поставлају месне управе од s—lo5 —10 грађана које ће именовати жупан дотичне области. Председшпсе и потпретседннке општина у Београду, Загребу и Љублани поставлао je и смењивао крал указом (на предлог министра унутрашњих послова) а чланове ошптинске управе ми-Iшстар унутраппьих послова својим решењем. ( 6 ) Укидање постојеће локалне самоуправе у Крал>евини СХС представляло je очигледно само прву етапу на путу остварења промена извршених нетто касније у адмтшистративно-територијалној подели и систему и надлежности локалних управних органа. Непосредно по увоВењу диктатуре неки београдски и загребачки листови (блнски врховима диктатуре) писали су о томе да предстоји нова административно територијална подела земле одн. да je влада одлучила да „управне територије што пре разграничи" jep се показало да велики број области не одговара „потребама практичног живота”. Ови извештаји се нису слагали у погледу броја нових ј единица. Док су једни говорили да ће држава вероватно бити „поделена у 15 административних јединица” други су указивали на то да ће број управних подручја бити „свакако мањи, можда онолико колико има и финансијских дирекдија у земли, дакле 14, или можда, чак и 6, колико има армијских области у земли”. ( 7 ) Све ове вести о новој подели земле на области одлучно je демантовао, средином маја месеца 1929, председник владе Петар Живковнћ ( 8 ). Без обзира на изјаву П. Живковића да влада тада још није радила на припремама за формирање нових управних подручја, писање београдског листа „Време” и загребачких „Новости” блиско повезаних с врховгша диктатуре представла нндидију да се у влади већ тада разматрало ово питање иако je коначна оддука о томе донета издавањем Закона о називу и подели Кралевине на управна подручја 3. октобра 1929. године.

(5) Сл. нов. бр. 40—XVIII од 18. II 1929, 197.

(в) Закон од 22. новембра 1929. о измени Закона од 6. јануара 1929. године о измени закона о општинама и обласним самоуправама. Сл. нов. бр. 280— CXIII од 29. XI 1929, 2039.

(7) Влада припрема реорганизацију државне управе Поправка администрације и нова административна подела земл>е. Време, год. IX бр. 2534 од 12. јануара 1929, 1, 3. Према истом извору чешки лист „Свобода" који je излазио у Прагу донео je, такође, вест (у свом броју од 11. I 1929) о томе да се у Краљевини СХС припрема нова територијална подела земл>е, Према овом нзвештају држава СХС je требало да буде подел>ена на пет „покрајина" и то: 1) Словеначку, 2) Хрватску са Славонијом, Далмацијом и западним делом Еосне све до Травника, 3) Херцеховину са Црном Гором и Боком Которском, 4) Северну Србију са Војводином, Сремом, Бачком и Неточном Босном и 5) Јужну Србнју са делом Моравске Србије и Јужном Босном.

(8) На питање сарадника „Политике" да ли његов „икспекииони пут има какве везе с вестима, које се проносе кроз загребачку шталшу о скор иј ем решавању уставног питања и подели земл>е на области?" П. Живковић je, пзмеђу осталог, одговорио да „Крал.евска Влада има јасан, одређен свој програм, који има да изврши. ... У те задатке очигледно je, за сада не спада jy та питања ..." Председник владе, генерал г. Петар Живковић одлучно демантује све вести да се за сада ради на припремама за доношење Устава и подели земл>е на области Време, год. IX, бр. 2655. од 17. маја 1929, I—l.