Анали Правног факултета у Београду

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Бановине су представљале администратиБно-териториј алне јединице ( 2I ) ина њиховом челу су се налазили банови као представници „Краљевске Владе у бановини”. Банове je постављао краљ указом на предлог министра унутраппьих послова а по сагласности председника министарског савета. Y свом пар. 6. Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја прописивао je да „Бан врши највишу политичку и општу управну власт у бановини”, да су нему „потчшьена ова надлештва и сви органи опште управе у бановини” као и да „Бан врши надзор над самоуправама”. —По одредбама овог Закона као и Закона о банској управп С 22 ) круг надлежности бана обухватао je, између осталог, управљање бановинском имовином, хтрипремање и извршавање бановинског буџета као и послове око унапређења привреде, послове социјалне заштите, здравства, школства и културног развоја на подручју бановине. Исто тако, бан врши „надзор над свима јавним властима и органима у бановини у погледу њиховог рада.” Y остваривању тога надзора он има за „дужност, да будно прати рад свију јавшгх органа у служби као и њихово понашање ван службе”. Он поставлю, премешта, унапређује, отпушта и пензионише све бановинске службенике а државне „до заклучно друге трупе треће категорије.” С 23 ) Бан je стајао на челу банске управе која се делила на одељења, одсеке и сделке (реферате) (- 4 ) a његови помоћни органи били су помоћник бана и окружни инспектори. Помоћник бана био je „законски заменик бана”. „Он бана заступа у сЛучају спречености у свима пословнма банове ыадлежности”., ( к ) Одредбама пар. 20. Закона о називу и подели Кралевине на управна подручја било je предвиЬено да министар унутраппьих послова (по одобрењу председника министарског савета) може „према потреби својим решењем грушисати извесне срезове у по ј единим бановинама у окружне гшспекторате и одредити њихова седишта”. На челу окружних

(21) Имајући у виду све оно што je законским прописпма било утврђено не бисмо се могли сложит с мишл>ењем да су бановине представљале и „самоуправно јединице". Полазећи од тога да je бановинама био признат статус правних лица, да су ~самоуправне јединице. . . увек снабдевене титулусом правних личности” Д. Л. Костић je извукао закључак да ~бановине нпсу само делови државне територије, него једновремено и самоуправне ј единице”. (Наши правници о новом административном уређењу Изјава Г. Др Лазара Костића Време, год. IX, бр. 2817, од 28. октобра 1929, 1,3.). Исто тако, не можемо прпхватити мишл>ење по којем су у банској управи биле ~концентрисане две управе: државна и самоуправна”. (Наши правници о админнстратпвној реформи Г. Др И. Крбек о новом административном уређењу Крал>евине Југославије Време, год. IX, бр. 2841. од 21. новембра 1929, 1,3.).

(22) Сл. нов. бр. 261— CV од 7. XI 1929, 1951. Надлежност бан ова регулисана je била пар. 6 —B. и 12—14. Закона о називу и подели Крал>евнне на управна подручја и пар. 27—43. Закона о банској управи од 7. XI 1929.

(23) О положају и надлежности бана вндп и: Др Отмар Пиркмајер, Крал>евнна Тугославија, бановине и краъевске банске управе (Поводом Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929) Полпција, год. XVI, бр. 19 и 20. октобар 1929, 865—870; Др Б. Алимпић, н.н., 1076—1083; А. Павловић, н.н.. 49—51; Л. М. Костић, on цит., 226—227; Др Борђе Тасић, О којим гаlтаљима бан решава коначно. Народно благостање, год. 11, бр. 17. 26. агтрил 1930, 257— 255. и Марко Новаковић, Дпскрециона моћ бана. Полиција, год. XVIII, бр. ll—l4. јуни — јули 1931. стр. 619—622.

(24) Видн и: Др Ст. Сагадин, Банске управе Политика, год. XXVI бр. 7742 од 22. новембра 1929, 1. и бр. 7743 од 23. новембра 1929, 2.

(25) Пар. 19. Закона о називу и подели Кралевине на управна подручја и пар. 2. Закона о банској управи; Л. М. Костић, on. цит., 228.