Анали Правног факултета у Београду
73
ПРИЛОЗИ
инспектората стајали су окружни инспекхори који су били „помоћни органи бана у свим пословима јавне безбедности на подручју њиховог инспектората и свим осталим пословима које им министар унутрашњих послова по предлогу бана одреди” (пар. 22). Окружни инспектори били су потчињени бану и вршили су „у тьегово име надзор над среским управама и органима". ( 26 ) ГЬихов основни задатак био je „старање о пословима јавне безбедности на подручју инспектората” и у том циљу су извршавали наређења и упутства министра унутрашњих послова. Поред бана постојало je у свакој бановини банско веће као његов саветодавни орган. Чланове банског већа постављао je и смењивао, по предлогу бана, министар унутрашњих послова С 27 ). Задатак и поступай функционнсања банскнх већа регулисани су били Правилником о организации и раду банских већа С 2B ). По овом Правилнику банско веће пред ставља саветодавни орган бана чији чланови су дужни да прате „економски, социјални и културни развитак срезова и градова” на територији бановине и да у вези с тим пнтатьима дају бану своја мишљења. Бан je сазивао Банско веће и руководио његовим седницама и радом ( 29 ). Закон о унутрашњој управи (чл. 43, ст. 2) дефинише срез као управно подручје среског начелннка. Границе одн. подручја и седишта срезова могла су бити мењана само законом (чл. 51. 3YY). Међутим, у року од пет година по доношењу овог Закона (тј. до 19. VI 1934) промене подручја и седишта срезова могао je вршити и министар унутрашњих послова „својом уредбом по споразуму са Председником Министарског Савета” (чл. 190. 3YY). Среског начелника постављао je краљ указом на предлог министра унутрашњих послова a његово надлештво називало се среско начелство. Он je био „представшие владе у срезу” који, „као управна власт врши непосредно послове опште управе, a стоји под надзором бана”. Падлеж-
(26) Надежное! окружних инспектора одрейена je била затим Решењем о установљењу окружних инспектората донетим 23. X 1929. (Сл. нов. бр. 250—СИ од 25. X 1929, 1934.) О окружннм инспекторатима види и: Д. Б. Алимпий, н. н., 1082—1083; Л. М. Костнй, он. цит., 37, 44 , 229.
(эт) По пар. 26. Закона о банској управи банска neha у Санској и Дунавској бановинн требало je да сачињава по 30 чланова, у Вардарској, Дринској и Моравској по 25 а у осталим бановинама 21 члан. Мейутим, Законом од 24. марта 1930 (Сл. нов. бр. 71—XXV од 28. 111 1930, 573) о изменама Закона од 7. XI 1929. о банској управи измењен je број чланова банског вейа тако да се, од тада, у банско веће постављао за сваки срез и сваку варош од 3—15 хиљада становника по један члан, за варош од 15—30 хиљада становника поставл>ала су се по 2, од 30—50 хи.ъада по три а за градове преко 50 хи.ъада становника по четири члана. И по овом Закону чланове банског већа постављао je министар унутрашњих дела али -се више не каже да то чини „по предлогу бана".
(28) Сл. нов. бр, 140— LV од 4. VII 1930, 1394.
(28) О банским већима види и: Л. М. Костић, on. дит., 229—230. По доношењу Правилника о организации и раду банских већа неки од тадашњих банова изнели су своја мишљења о банским већима истакавши да банска већа представљају тела преко којих се остварује „сарадња власти с народом" и да она с обзиром на задатке представљају „банске привредне парламенте". Бан Савске бановине Др Ј. Шиловић супротставио се том приликом мишљењима по којима je „делокруг банских вейника ограничен”. Политика, бр, 7769 од 10. јула 1930, 2; бр. 7967, од 13. јула 1930, 3. (Говор г, Дуњића у Крагујевцу); бр. 7969 од 15. јула 1930, 3; бр. 79—71. од 17, јула 1930, 2; бр. 7982 од 28. јула 1930, 5. (Све чана предаја декрета банским вейницима у Сарајеву) и бр. 7993 од 8. августа 1930 , 3.