Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

ног суда, прекид поступка у овом спору није садржан ни у тач. 1. ни у тач. 2, чл. 202. Ако истовремено са парницом тече кривични поступак, до прекида парнице може доћи кад постојање кривичног дела има знача] претходног питања за одлуку о предмету спора (тач. 1). Друга могућност прекида предвиВена je за хипотезу у којој je постојање кривичног дела један од битних елемената грађанскоправног чињеничног стања (тач. 2). Y случају парнице у којој тужилац истиче право на накнаду због скривљене саобраћајне несреће, постојање кривичног дела није, по мишљењу поменутог суда, претходно питање, a још мање je елемент граВанског деликта. Истина je ■ — каже се у образложењу објављене одлуке ■ — да ст. 3, чл. И. ЗПП прописује да je у парничном поступку суд, у погледу постојања кривичног дела и крнвичне одговорности учиниоца, везан за правноснажну пресуду кривичног суда којом je оптужени оглашен кривим. МеВутим, та одредба важи само за случај у којем je кривични поступак окончан. Ако, пак, тај поступак још увек тече, није могућно прекинути парницу у којој тужилац истиче свој оштетни захтев. Са горњим становиштем тешко je сложити се. По нашем мишљењу, тачно je да у спору по тужби за накнаду деликтне штете, постојање кривичног дела нема знача] претходног питања. Значај таквог питања оно има у хипотези тач. 1, коју поменути врховни суд подводи под тач. 2, чл. 202: то je случај у којем настанак или престанак субјективног права зависи од постојања кривичног дела. Другим речима, реч je о правној ситуацији у којој кривично дело чини једно законом предвиВено обележје бића из којег настаје или престаје спорно право. Тако, на пример: услед кривичног дела лишења живота оставиоца наступа недостојност учиниоца да оставиоца наследи (чл. 131. ЗН); потраживање накнаде штете, учињене кривичним делом, застарева за време прописано за застарелост кривичног гоњења, ако je за ову застарелост прописан дужи рок (чл. 20. ЗЗП). Што се тиче тач. 2, чл. 202, она, по нашем мишл>ењу, обухвата случај заједиичког чињеничког стања, дакле, ситуацију у којој тужилац пред парничним судом изводи граВанскоправну последицу из једног животног догаВаја који je истовремено предмет кривичноправног оцењивања од стране кривичног суда. Далеко најчешће, то je управо случај парнице по тужби за накнаду штете проузроковане оном радњом или пропуштањем за које je у кривичном поступку постављено пихање да ли представља кривично дело. Имамо утисак да Врховни суд тумачи тач. 2, чл. 202. изразито. граматички, држећи се текста, који одиста не изражава срећно мисао законодавца. (Ни текст одредбе § 255. Законика из 1929. не изражава сасвим успешно хипотезу о којој je овде реч.) Уместо граматичког тумачења, ми смо спремни да дамо предност дублзем смислу одредаба чл. 202, посебно њиховој вези са чл. 11. ЗПП. Наиме, тач. 1, чл. 202. одговара одредби ст. 1. и 2, чл. И, а одредба тач. 2, чл. 202. одговара одредби ст. 3, чл. И. Ако je, дакле, суд у парници за накнаду штете везан правноснажном осуВујуВом пресудом кривичног суда, онда му се оставља да цени да ли je целисходно да прекине поступак. Он неВе застати ако се из процесне граВе која je нанесена у грађанском поступку може са сигурношВу да утврди