Анали Правног факултета у Београду

CŸACKÀ nPAKCÀ

рока који му je у том циљу био оставлен. За такав случај могу се бранити два гледишта. Једно би се састојало у томе да са допуном жалбе у таквом случају треба поступити као и са сваким неблаговременим поднеском. По другом гледишту, које je мање строго, првостепени суд би другостепеном, уз жалбу, доставио и поднесак са разлозима. Аргумент за ово друго гледиште које нам се чини ближим, треба видети у томе што пропуштанье рока за накладно изношење разлога не чини жалбу недопуштеном. Ако виши суд мора разматрати жалбу и кад жалилац не поступи по налогу за допуну, онда треба да узме у обзир и разлоге који су стигли по истеку рока, а пре него што je о жалби одлучио ( 24 ). 11. Пропуштање другостепеног суда да одлучи о сейм жалбама. ВС Југославије je у својој пресуди Гз 39/71, од 19. 7. 1971, изразио мишљење по којем je учињена битна повреда одредаба парничног поступка тиме што je суд пропустио да одлучи о жалбама обеју странака (30 1971—3—386). Аругостепеном одлуком решено je само о жалби тужитељице иако je жалбу благовремено поднес и тужени. Y објављеном делу образложења каже се да „из начела и сустава нашег Закона о парничком поступку произлази да je другостепени суд дужан о жалбама свих странака одлучити на један од начина предвиЬених у чл. 355. до 360. Закона о парничном поступку. Како другостепени суд није о жалби туженика донио никакву одлуку, он je учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 343, ставак 1. Закона о парничном поступку, jep je то могло бити од утјецаја на доношегье законите и правилне пресуде” ( 25 ). По нашем мишљењу, поводом таквог пропуштања од стране првостепеног суда ј едино допуштено средство јесте предолог за допуну пресуде. (Види чл. 328—330). Y нашем праву се пресуда због тог недостатка не може напасти. То je смисао одредбе ст. 3, чл. 330, у којој je речено да ће се жалба заснована на пропуштању суда да одлучи о свему што je било предмет спора, сматрати као предлог за доношегье допунске пресуде. А осле А н о схватању које заступамо, ако je првостепени суд жалбу, засновану на том недостатку, упутио другостепеном суду, овај je дужан да правку ствар врати да би се поступало као да je поднесен предлог за допуну. Реч „само” у ст. 3, чл. 330. ЗПП не тумачимо тако да ће се, ако je жалбом истакнут, осим пропуштаньа, и неки друга разлог, и у погледу пропуштања поступати као са жалбом. Y делу у коме жалилац истине пропуштање, његов поднесак има карактер предлога за допуну. То проистиче из ст. 2. и 3. истог члана. YsrpeA напомињемо да предратно право у § 423. Законика од 1929. није садржало одредбу која би одговарала ставу 3. чл. 330. ЗПП, те je странка, поводом оваквог пропуштагьа,

(24) У том смислу и Zuglia у Коментару 11, стр. 191. Исто и ВС Хрватске у својим одлукама: Гзз 1968, од 8. 5. 1968, Преглед судске праксе за 1968. и 1969; Гж 2725/70, од 24. 2. 1971, Наша законитост 1971/4, Супротно схватање заступа ВС АПВ у одлуци Гж 956/1960. Гласник Адв. коморе АПВ 1961/6.

(25) Одлуци која даје повода овим раз.матрањима директно je супротна одлука ВС Југославије, објавл>ена под следећим насловом; ~Пропуст суда да пресудом одлучи о некоме од тужбених захтјева не представља битну повреду одредаба парнинког поступка, него у таквој ситуацији странка има на располагању средства из чл. 328. ЗПП или пут нове парннце (Пр. ВСЈ, Рев 2425/64. од 24. 11. 1964. у вези са одлуком ВС Хрватске Гж 1216/64, објављено у Прегледу судске праксе ВС Хрв. за 1964 и 1965, под бр. 172.