Анали Правног факултета у Београду

129

ПРОДАЈА РАДИ ПОКРИБА ПРОДАЈА ИЗ САМОПОМОНИ

услов уговора (фиксни посао), продавац мора продају ради покрића, према узанси 6р. 226, ст. 2, без одлагања изврпшти и о тој продаји и њеним условима обавестити купца. Слична решења усвајају и хрговннска права других земаља (**). Према Common Law продаја ради покрића се има извршити у „привредно сврсисходном” месту на „најпогоднији” начин. Наша Скица за Законик о облигацијама (чл. 452 ст. 2) предвиВа да се продаја ради покрића има изврпшти „у разумном року и на разуман начин”. Наше Опште узансе не одређују место у којем се продаја ради покрића мора изврпшти. С обзиром да продаја ради покрића мора да буде сбавлена под условима који не одступају од првобитне купопродаје, у теорији ( 2г ) je прихваћено становшпте да место продаје ради покрића треба да буде место испоруке. У неким законедавствима je то и изричито предвиВено ( 24 ). Ипак, судска пракса je дозвољавала одступања од тог правила кад год je то произлазило из принципа савесности и поштења. Било je и судских одлука i 2 5) које су одреВивале да се куповина ради покрића, ато аналогно важи и за продају ради покрића, може извршити у било ком месту на унутраппьем тржишту, под условом да продавац поступа као савестан привредник. Нужна одступања у погледу ових услова продаје ради покрића не доводе до њене неважности, али купац може ставити приговор да се могла постићи виша цена. Y погледу формалности прописаних за извршење продаје из самопомоћи поста je у свим правима извесне специфичности, по којима се поступай ове продаје разликује од поступка при продаји ради покриВа. Пошто се продаја врши за рачун купца, a обавља je продавац, мере обезбеВења против шпекулација или немарности продавца много су ригорозније. Уколико роба нема берзанску или тржишну цену, продаја се у веВини права, која познају ову институцију, мора извршити путем јавне лицитације ( 26 ). Јавну лицитацију спроводе лица која су јавно овлашВена за то, као што су аукционари или посредници, или у недостатку ових лица ко je одреди надлежни суд. Према нашим Општим узансама (узанса бр. 222 ст. 1) јавну продају врши сам продавац, али он за то мора добити дозволу привредног суда надлежног према месту испуњења. Одобрење суда за јавну продају захтевају и нека друга национална права ( 27 ). ВеВина права, меВутим, не траже дозволу суда, веВ само претходну опомену или обавештење да Be се извршити јавна продаја као и о времену и месту њеног извршења. Према нашим OY (узанса 222, ст. 4) продавац je дужан да без одлагања обавести купца, да je тражио дозволу за јавну продају. Према немачком праву ( æ ) у самој лицитацији могу као надметачи учествовати и продавац и купац.

(22) В. Рабел, Е., op. cit., 11, стр. 64.

(зз) Капор, op. cit., стр. 189 и 181.

(24) Напр. итал. СС чл. 1515.

(25) Билтен Врховног привредног суда, год. V, бр. 7, одлука бр. 10.

(26) HGB параграф 373, ШвЗО чл. 93. скандинавски Закон о купопродаји параграф 34, грчки ГЗ параграф 428, наше Опште узансе узанса бр. 222. ст. 1.

(27) Итал. СС чл. 1211, ШвЗО чл. 93.

(28) НОВ параграф 373 ст. 4.