Анали Правног факултета у Београду

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При томе, највећи број устава успоставља претпоставку надлежности у корист федералних јединица. Тако на пример Устав САА У своме амандману X прокламује: „Права која нису овим Уставом дата Сједињеним Државама, нити су ускраћена државама, оставлена су свакој појединој државн или народу”; Устав СССР-a у плану 15: „Сувереност савезних република органичена je само у областима наведеним у плану 14. Устава СССР-a. Изван тих области свака савезна република остварује државну власт самостално”; Устав Швајцарске у плану 3: „Кантони су суверени уколико њихова сувереност није ограничена савезним уставом”. Устав Аустрије у плану 15: „Све материје које савезни устав изричито не додељује савезној законодавној или извршној власти, остају у самосталној надлежности земаља”. Сличне одредбе садрже и устави већине других федерација. Устави јутословенске федерације су, такође, успостављали претпоставку надлежности у корист федералних јединица. Нови Устав чини то на посебно јасан начин. У Основним начелима он утврВује принцип по коме; „Радни људи, народи и народности остварују своја суверена права у социјалистичким републикама и у сопијалистичким аутономним покрајинама у складу са њиховим уставним правима, а у Социјалистичкој Федератггвној Републици Јутославији кад je то, у заједничком интересу, овим Уставом утврђено”. Мали je број устава који прихватају супротно решење у погледу претпоставке надлежности. Тако, на пример, Устав Канаде предвиВа да савезни парламент има у својој надлежности осим набројаних материја и све остале које нису изричито дате законодавним органима покрајина; у Уставу Индије хтредвиђено je да Парламент има искључива овлашћења да донесе било који закон у било којој материји која није наведена у Конкурентној листи или Листц држава, док je Уставом Венецуеле приликом набрајања овлашћења центра, утврђено да у иегову надлежност спадају и сва друга питања која Уставом нису дата у надлежност другим органима. Ако би се хтели утврдити друштвени корени успоставлаиа претпоставке надлежности у корист федералних јединица, онда би се они, пре свега, морали тражити у начину формЈграња најстаријих федерација (најпре САД и Швајцарске). Наиме, обе ове федерације настале су удруживаием у нову заједницу дотада самосталних државноправних субјеката. Ови субјекти су федерацией уступали одреВени број функција утврБених у федералном уставу, док су све друге функције задржавали за себе. Цемс Boajc je зато изнео схватаие да cv овлашВења дата савезним органима делегирана овлашћења, набројана и одређена у акту којим je створен савез. К. С. Wheare истине да je „сасвим извесно да када суверене државе приступају удруживању, оне не желе да новим централним органима дају неограничена овлашћења и зато нису склоне да успоставе претпоставку надлежности у корист централних органа”. МеВутим, ако се погледају сва уставна решена о ггоетпоставци надлежности, запажа се и то да критериј настанка федерације, није до краја применив. Наиме, као што се лако може запазити, устави неких федерацией које су настале од раније унггтарно уреВених држава утврВују ипак претпоставку надлежности у корист федералних јединица (Аустрија, СССР,