Анали Правног факултета у Београду

Чехословачка, и др.), као што има и примера федерација које су образовано од раније самосталних колективитета, па ипак успостављају претпоставку надлежносхи у корист савеза (Канада, Индија). То дакле, показује да се критериј начина настанка федерације не може смахрати сасвим поузданим када je реч о прехпосхавци надлежносхи. Ако би хребало да кажемо и хо које je решење у погледу гаранховања прехпосхавке надлежносхи погодније за федеративну државу, односно које je адеквахније њеној природи, онда свакако хреба поћи од юга да ce никакав одређенији став о томе не може apriori извлачити само на основу тога коме je ова претпоставка гарантована. Наиме, само утврђивање прехпосхавке надлежносхи у корист федералних ј единица, не мора аутоматски да значи да су федерацији приликом расподеле припале малобројне функдије. Често имамо ситуацију да су те функције бројне, као и да им je домашај тако велики да сама претпоставка надлежносхи у корист федералних ј единица, не значи у суштини ништа. Сасвим je у праву J. F. Aubert када истиче да би било „илузорно” сматрати да je метод увоЁегьа прехпосхавке надлежносхи у корисг федералних јединица винте „федералистички” од метода који предвиђа супротно решење ( 5 ). Најзад, како са правом истиче др М. Јовичић, „претпоставка надлежности у корист федералних j единица може бити доста неповољна за ситуацију у којој настају нови односи, који су по својој природи такви да захтевају јединствено регулисање, али се дејством такве претпоставке аутоматски дају на обавл.ање федералним јединицама”( 6 ). 5. Y свакој федерацији постојање две категорије политичко-територијалних јединица, федерације и федералних јединица, претпоставља да свака од њих обавља одређени круг функција. При томе, без обзира како je расподела функција конкретно извршена, у природи je федеративног облика уређења да федералне j единице располажу извесним функцијама које представљају њихову искључиву надлежност. Како истиче Ch. Durand „нема праве федералне државе ако устав уводи само федералне надлежносхи и мешовите надлежносхи, а поготову ако je федерална надлежност неограничена” ( 7 ). Наравно, обим функција које се налазе у искључивој надлежносхи федералних j единица опредељује степей примене федералног начела у датој федерацији. Уколико су федералне јединице добиле више функција, федерализам je доследније остварен; уколико je пак облает функција у искључивој надлежносхи федерације већа и значајнија, утолико се федерација више приближава унитарној држави. Постојање две врсте функција - једне ко ja се налази у искључивој надлежносхи федерације, и друге која je у искључивој надлежносхи федералних јединица, без обзира како je конкретна деоба извршена, још увек не решава проблем расподеле функција у федерацији. Наиме, у стварности je немогуће чак ни замислити тако чисту и доследну поделу функција у којој би се све функције повериле у целини било федерацији.

(5) J. F. Aubert: »Essai Sur le fédéraüisme. Revue du droit public et de la science politique«, 3/1963, p. 417.

(в) др M. Јовичић, on. пит.; n. 156.

(7) L’Etat federal en droit positif, y књизи »Le Fédéralisme«, Paris, 1956; p. 187.

141

УСТАВНОПРАВ НИ ПРОБА. РАСПОДЕЛЕ ФУНКЦ. ИЗМЕБУ ФЕДЕРАДИЈЕ И ФЕД. ЈЕД.