Анали Правног факултета у Београду

142

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

било федералним јединицама. Y свакој федерацији ce јавља и хрећа врста функција које морају обављати исховремено и федерација и федералне ј единице. Ту ce, дакле, јавља проблем хзв. мешовихе, заједничке, паралелне надлежносхи. Она ce јавља на различите начине у свим федералним сисхемима. Схарија теорија федерализма била je против мешовите надлежности. Заступајући модел тзв. ,двојног федерализма" у коме су све функције јасно и прецизыо одвојене и дате у надлежност било федерадије, било федералних ј единица, и у коме се тачно зна шта ко обавља и зашта одговара, она je тврдила да je самосталност федералних j единица могуће обезбедити само тако што ће се избећи конкурентые надлежности. Њихово постојање, по правилу, доводи до пхирења надлежности федерације. Тако Wheare истине: „Најједоставнији начин организована федерације састоји се у томе да се одреди које ће материје да регулипгу централки органи и ко je ће се ставити под њихову искључиву контролу, док ће се све остало препустити стварној исклоучив о j контроди федералних јединица, или обрнуто” ( 8 ). МеВутим, и сам Wheare запажа да je у стварности обично немогуће органпзовати федерацију на тако једноставан начин. Наиме, подела функција, чиста и доследна, неспојива je са друштвеном и економском стварношћу савремене епохе. Сарадња измеВу федерације и федералних јединица у обављању низа функција, представља све већу неминовност. Зато je у праву М. Lamontagne када истине: „Теорија поделе функција води или ишчезавању федерације, изазивајући сепаратизам, односно потпуну законодавну унију, ш коегзистенцији влада изолованих у оквиру једне исте земље, што спречава савремену државу да успешно обавља своје обавезе према грађанима и тиме посредно угрожава федерализам. Y овом последнем случају се запета изражава најгори вид бирократске неефикасности: када треба решити неки проблем, влада која je надлежна нема довољно реалних могућности да наВе решење, а она која би могла да га реши нема потребно уставно овлашћење” ( 9 ). Постоје области функција које се могу успешно вршити само уз паралелно учешће и федерације и федералних јединица. Тако се као пример те врсте функција најчешће узима борба против незапослености. Совјетски теоретичари, такоВе, истину неопходност постојања мешовитих надлежности. Ту неопходност они објашњавају применом начела демократског централизма и потребом да у многим областима живота буде остварен различит степей централизације, односно децентрализације, измеВу осталог, и помоћу паралелне савезно-републичке надлежности. Сви досадашњи југословенски устави познавали су мешовите надлежности. Са јачањем федерализма гьихова листа je повећавана. И нови Устав карактерише посебно утврВено и разрађено учешће република и аутономних покрајина у остваривању функција федерације. Мешовнта надлежност у федерадији може да буде остварена на два начина. Конкурентна надлежност je она у којој поједине функције могу да остварују или федерација, или федералне јединице, али не обе исто-

(8) К. С. Wheare, op. cit. р. 81—2. (0) М. Lamontagne, op.cit. p. 246.