Анали Правног факултета у Београду

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Хтијо бих још нешто да кажем, иако можда ово и није у складу са Платформой, о нама студентима, о овој нашој кући. Треба, найме, да почистимо н>у па тек онда да расправљамо о другими. Овде меВу нама налази се немали број чланова Савеза комуьшста којима у њему није мјесто, као што je такоБе сигурно да има оних ван чланства Савеза комуниста којима извесно овде није мјесто. Ту, пре света, мислим да оне који праве неред на предавањима и који својим поиашањем ометају нормалан рад студентима. То су они који у име „демократа] е", стварну (класну) демократију претварају у њену супротност, у нешто што je ближе анархији, дивљаштву и простаклуку него социјалистичкој самоуправној оплемењености.

Жељко Чабргто,

студент

Y тексту Платформе за 10 конгрес, запазио сам два конкретна питања за која се надам да ће бити детаљније анализирана и на X конгресу. I Прво питање тиче се једног од кругших проблема наше економике. Y уводном делу Платформе говори се о друштвено-економској основи на којој ми градимо наше социјалистичко самоуправно друштво. Подаци који су тамо дати, сликовито приказују ригам развоја наше земле. МеВутим, у једном ставу, критнчки оцењујући то што je до сада ураБено, Платформа даје заюъучак који се менп чини сумарном оценом нашег послератног индустријског развоја и нашег данашњег привредног стагьа. Taj закључак гласи. „Изразите диспропорције између базичних и прераБивачких капацитета, лимитирајуће су деловале и делују на експанзију производње". Хтео бих да изнесем моје виБење овог питања. После рата потпуно оправдано и економски нужно било je потребно градити првенствено базичне капацитете. МеВутим, сведоци смо у последњој декади једне друге појаве. Нагли развој прераВивачке индустрије и релативно минимални пораст базичке индустрије (а овде првенствено мислим на производњу гвожВа и челика) довели су до тога да je несклад измеБу ових двеју области индустријске производње био толико велики да смо озбилзно довели нашу прнвреду у зависност од увоза. Ово и сама Платформа подвлачи. Ако погледамо више последњих година видећемо да наша производгьа челика годишње расте незадовољавајућим темпом и да она join увек износи испод 3 милиона тона годшшье, и ако уз то погледамо како стоје електроенергетски биланси за нардне године, биће нам јасно, да je у ову облает првенствено мислим на црну металургију и производњу електроенершје нужно улагати неупоредиво много више него до сада. Нарашно, последида овога била би веома озбиљно громењена структура потронпье и Iшвестнција, али ja мислим да je ово нужно.