Анали Правног факултета у Београду

251

АИ СКУСИ JA

Платформа за X конгрес a ja при руци немам оригинални текст и зато ћу га парафразирати назначава да социјалну базу Савеза комуниста чине они чија je свест развијена и који су способни да се уздигну изнад појединанчих интереса. Ако бисмо пошли од марксистичког схватања класе и онога што нам je марксизам као наука оставио, можда бисмо могли ставити известан приговор једној оваквој одредби која ce нашла у Платформи за X конгрес. Социјалну основу сваког покрета, па према томе и Савеза комуниста, чини одређена друштвена структура саткана на бази својих примарних интереса. Према томе, ако говоримо о друштвеној основи Савеза комуниста, онда je то радничка класа. Међутим, како Платформа за X конгрес употребљава израз савремена радничка класа, нормално je да се нама, младим људима који још нисмо ушли у све врлине науке политичког живота, намеће отворено питатье: шта значи појам савремена радничка класа? Jep кад покушавамо да кажемо шта je класа у класичном смислу, како je то Лењин говорно (можда најбол>е у делу „Велика иницијатива”), ми се лако сналазимо и користимо то. Међутим, кад покушано да одредимо шта je то модерна радничка класа, настају извесне тешкоће: да ли je то можда класа која се јавила прошлог столећа и то од оног тренутка када се претворила од класе по себи у класу за себе, која спроводи и доживљава одређене преображаје. Свима нама je јасно каква je улога радничке класе Југославије била у Револуцији и после ње, тј. да je она својом делатношћу била онај пресудни чинилац револуционарних промена власти и нашег економског и политичког система. Она je то и данас у свим сферама друштвеног живота. Taj континуитет je био и остао. Околност да су постојале одређене осцилације, оне, у крајњој линији, ништа не мењају, али то не значи да не заслужују одговарајућу пажњу. Нормално je ако се има у виду све оно што вала имати у виду да je у досадаппьем периоду развоја нашег друштва било узлазних и силазних фаза. Кад то кажем, мислим на чињеницу да je у нашем развоју било скретања која су радничку класу потискивала и набацивала на плићак друштвеног живота. Није, меВутим, било ни једног раздобла у којем, радничка класа није била свесна својег положаја и у којем није одолела свим налетима бирократије, технократије и класног непријатеља. Мислим да je у развоју радничке класе и њеном револуционисању и остварену њене улоге у друштву велика сметња био бирократизам. Чини се да je он као произвол одређених услова под којима je дејствовала диктатура радничке класе у нас био једним делом резултат извесног специфичног развоја наше друштвене заједнине. Данае се у нашем друштву говори да се морамо вратити изворном марксизму, па се поставља питање откуда се после скоро тридесет година од изведене револуције (мислим, наравно, на оружану фазу револуције, јер револуција у ширем смислу траје током целог прелазног периода) поново намеће потреба враћања изворном марксизму. Разлози су бројни, али ћу ja овде анотирати првенствено онај који се тиче баш бирократије. Кад je Лењин полемисао са Кауцким, jep je овај други тврдио да постојање изборних службеника у социјализму нужно води бирократизацији, истакао je да ми не можемо ићи на солуцију да то чиновништво уни-