Анали Правног факултета у Београду

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ова нова књига у француској правној литературы предсхавља допринос не само упоредноправном проучавању и упознавању различитих система контроле рада управе у свету већ уједно обогаћује правну науку и теоријским објашњењима различитих система ове контроле а посебно судске контроле рада управе. Y првом делу ове книге изложена je не само контрола рада управе у капиталистичким земљама већ и у социјалистичким. У другом делу књиге изложена су теоријска објашњења контроле рада управе, дат закључак и приложена библиографија основных дела за упознавање контроле рада управе у разним државама. Изложени системы контроле рада управе не обухватају само унутрашњу административну контролу и судоку контролу рада управе већ су допугьени и контролом управе од стране посебних органа као што су Омбудсман у Шведској, Омбудсман у СР Немачкој, Парламентарии комесар за управу у Великој Британији, Прокуратор у СССР-y и Медијатор у Француској. Посебно ваља истаћи да je ово дело на објективан начин приказало контролу рада управе у социјалистичким земљама. Свакако се мора подвући да се у овом делу, за разлику од неких теоретичара у капиталистичким државама, истиче да није исправно тврдити да управа у социјалистичким државама није подвргнута праву односно поштовању начела законитости, јер она наводно само служи вишим интересима Револуције и изградњи социјалистичког друштва онако како то утврђује партија. Супротстављајућн се оваквој оцени управе у социјалистичким земљама, писци овог дела не споре да управа и у социјалистичктш земљама у својој делатности може врпшти и незаконитости ко je су некад биле и тешке, као што то може бита у свакој земли, али истину да све повреде закона од стране управе у социјалистичким државама представљају одступавье од начела која су прокламована октобарском револуцијом. Посебно писци указују да je још Лењин од управе захтевао поштовање начела законитости jep je истицао да je поштовање начела законитости један од „битных задатака” управе. Писци указују да начело законитости у социјалистичким државама има два битна елемента. Први je апсолутна супрематија закона, а други поштовање субјективних права граВана од стране управе. Истиче се, такоВе, да je начело законитости инструмент за изградњу социјализма и да се можда баш у овом елементу налази најоригиналнији и најкомплекснији допринос социјалистичких држава теорији законитости (стр. 154). Поред тога, писци истину да поштовању начела законитости доприноси и основно начело социализма да грађанп учествују у управлзагьу друштвом тако да грађани учествују у раду управе и контролишу њену делатност (стр. 154). Посебно je обраБена унутраппьа административна контрола рада управе у. СССР-y као и контрола рада управе од Прокуратора и суда (стр. 163 —189). ОбраВена je и контрола рада управе у Румунији (стр. 189—196) и контрола рада управе у Југославији (стр. 196—206). Посебно се истиче да je у соцнјалистичким земљама управни спор прво уведен у Југославији и да он заједно са ошптим управним поступком одражава потпун систем заштите објективних права граВана и контроле законитости рада управе (стр. 205). Истиче се да б*и у југословенском праву примека спора пуне јурисдикције допринела још више ефиканости заштите права граВана. Од посебног су интереса излагања у којима се приказује контрола рада управе у Велико] Британији, Француској, САА, СР Пемачкој и Шведској. Вредност ових теоријски јасних и сажетих излагања управо je у томе што омогућује да се лако могу вршити упоредноправна проучавања ових различитих система којн сви имају своје специфичне инструменте за заштиту управа граВана и заштиту законитости. С једне стране, што бол>е упознавати француски систем од интереса je jep може допринети развоју управног спора у другим земљама, а с друге стране, што