Анали Правног факултета у Београду

261

ПРИКАЗЫ

боље упознавање контроле рада управе у СР Немачкој омогућује упознавање инструмената за заштиту права грађана у једној федеративно] држави. Део посвећен контроли рада управе у Шведској упознаје нас са судском контролом рада управе у Шведској и посебно улогом Омбудсмана који све пиите, привлачи пажњу у читавом свету тако да се већ говори о „Омбудсмоманији”. Изложени систем контроле рада управе у Великој Британијн доприноси упознавању специфичне судске контроле која није истовехна са француским системой и лакше омогућује њихово упоредноправно проучавање. Најзад, посебно су од интереса излагања о Комесару парламента за управу односно Омбудсману Велике Британије jep се разликује од Омбудсмана у Шведској. Излагања о контроли рада управе у САД су такоВе од посебног значаја jep je изложен специфичан механизам заштите права грађана у једној федеративно ј држави. Други део книге посвећен општој теорији контроле рада управе (стр. 209—311) има у виду и системе ове контроле и у другим државама, не само оне који су у првом делу детаљно обраВени. Писци приказују одре Вена начела контроле и технику унутрашње административне контроле као и технику судске и политичке контроле рада управе. Писци истину да je прво начело ове контроле елиминисанье арбитрерности управе jep она мора бита подвргнута праву односно правним правилима која ће обезбедити права граВана, с тим што истину да ова гарантија права граВана има шири смисао jep би морала воднти равнотежи измеВу обезбеВења права граВана и законитог рада управе и доброг функционисања јавних служби. Писци истину да би тешко било издвојити општа начела права за све изложене различите националне системе. МеВутим, пошто су проблеми исти, могу се издвојити неки проблеми који се односе на механизам који у различитим друштвено-политичким системима са специфич ностима и друштвеног система и историјског развоја одреВеног друштва, теже, на одре Вен начин, равнотежи у односу управе и странака и, такоВе, утврВују и одреБене санкције у случају поремеђаја ове равнотеже. Писци истину да се поштовање ове равнотеже у односу управе и странака појавлује у свим системима иако то постижу другим правним средствима. Даље указују, да би начела која теже обезбеВењу равнотеже односа упра ве и странака била следећа: подвргавање управе праву; управа je дужна да примењује право али увек има и одре Вена дискредиона овлашВења; учешће граВана у управи (које се у разним видовима јавља у свим друштвено-политичким системима); граВани односно странке увек имају право да подносе захтеве управи и управа увек има одре Вена јавна овлашћења којима се јавља ca јачом вол>ом према странкама. Писци истину да ова начела равнотеже, у односу управе и странака, могу опстојати само ако за управу постоје санкције у случају да она поремети овај однос равнотеже. Y случају да управа не извршава своје обавезе писци истину три последние: управа je одговорна за све своје незаконитости; одговара за своје грешке и може и без незаконите радгье и без кривице одговарати за штете које проузрокује њена делатност. Y овом сажетом саопштавању о садржини ове књиге није могуће изложити све проблеме ове контроле који су у њој јасно и теоријски обраВени, с тога ћу истаћи само неке који су актуелни и присутни у свим системима контроле рада управе. Писци с правом истину проблем обавезности правноснажних ' пресуда у управном спору јер није доволзно само доносити одлуке у управном спору већ се мора обезбедити њихово извршење. Писци истину да je то „последња тешкоћа управног судства али не најмања”. Посебно подвлаче: „Ово судство се стварно налази у парадоксалној ситуацији: док je кривични или граВански суд подржан од јавне власти која ће ухапсити кривца или избацити незгодног кирајџију, дотле управни суд чија je улога да поништи акт органа који има јавна овлашћења, не располаже оружаним снагама војске или полиције којима би држава могла омогућити извршегье одлука управног суда; средства принуде не припадају