Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ САВЕТОВАЊЕ О САМОУПРАВНОМ ОРГАНИЗОВАЊУ И МАРКСИСТИЧКОМ ОБРАЗОВА ЊУ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Y Стубичким Топлицама je од 31. октобра до 2. новембра 1973, године одржано саветовање чија je тема била посвећена самоуправном организовању и марксистичком образовању на високошколским установама у Југославији. Саветовагье je представљало први радни договор представника синдикалних организација високошколских установа из целе земље. Саветовавьу су присуствовали др Владимир Бакарић, члан Председништва СКЈ, Милка Планинц Председннк ЦК СКХ, Милутин Балтић, Председник Већа ССХ, Арагутин Плашаћ, Председник Градске конференције СК Загреба, инг. Марко Булц, Тоже Маролт и друга. Уводно излагање посвећено првој теми која je разматрала проблеме везане за самоуправно организована универзитета и високошколских установа у духу амандмана и нових уставних текстова, поднела je мр Ёма Аероси Бјелајац, члан Извршног комитета ЦК СКХ. Y свом излагању мр Ема Аероси Бјелајац je указала на два битна питања која се у самоуправном организован, у на универзитету јављају као приоритетна: прво, ко треба да управља средствима друштвене репродукдије и друто, како развијати неопходне интеграционе процесе, а да при том не дође до експропријације основних самоуправних и осамостаљења центара моћи над онима који се удружују. Y циљу остварења таквих односа који ће обезбеђивати доминатну позицију удруженог рада на универзитету, неопходно je приступити формирању основних организација удруженог рада. Оне нису само основни облици удруживања рада и средства већ и базичие јединице из којих делегатским системой израста и гради се друштвено-политички систем самоуправног друштва. Савремена етапа развоја социјалистичког друштва намеће потребу озбиљног реформисања васпитно-образовног процеса, у којем ce још увек уочавају елементи традиционализма. Y условима самоуправног дру штва и социјалистичког друштва нарта и образовање мора ј у бити у функции друштвеног напретка и социјализма и то на тај начин што ће непосредно бити ангажована на револуционарном програму радничке класс Taj захтев „тражи неке дубоке захвате у реформи високог школства, што руши његове темељне традиционалне принципе...” и истине „намеру да рад постане део образовног процеса, а да образована постане део радног процеса. То се одражава у концепцији перманентног образована (образовања током читавог радног века) и глобалног образована (оног изван школских институција у радном амбијенту)”. Промена коју називамо реформой универзитета неће бити ни радикална ни свеобухватна, ако се истовремено не повеже са оним процесима који значе примену уставних амандмана и нову самоуправну организацију универзитета и високих школа. Самоуправним конституисањем удруженог рада и успостављањем слободне размене рада између наставно-научне делатности и материјалне производње, стварају се друштвени услови да се високо школстео интегрише у уставни и политички систем потпуније