Анали Правног факултета у Београду

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

него до сада. Y таквим условима самоуправно интересне заједнице треба да постану оквир и инструмент за непосредну сарадњу и слободну размену рада. Y дискусији су преовладавала следећа питања: Који су критеријуми, оснсвн и начини формирања ООУР-а на универзитету и у високом школству, посебно због специфичности наставно-научне делатности? Како изразити критеријум воедносног изражавања резултата рада на тржишту или у 00 YP? Колико ÖOYP-a формирати а у складу са тим je питање да ли факултет или високошколска усханова могу бити једна 00 YP и сл.? Било je дилема у погледу одређивања техничко-технолошке целине радног процеса као једног од битних елемената формиравьа 00YP (да ли je то одсек, смер, година, трупа, лекторат, последипломска настава, институт, завод и сл.). Наглашено je да ce OOYP не може сматрати једино и искључиво основним обликом удруживања рада и средстава, већ она постаје и централка институција друштвено-политичког система, посебно у условима делегатског принципа, као основе скупштинског система у Јутославији. Y претежном броју високошколских устапова основна акција у протеклом периоду je била усмерена на остварење наставно-научне реформе. Због тога je долазило до раскорака између реализације амандманског преображаја високог школства и наставно-научне реформе на штету прве. Указано je на потребу да у процесу амандманског организована универзитета и високих школа комплексно треба сагледати положај и улогу студената. Два су основна правца у којима треба мењати њихов положај: један je у односу на високо школство, а други у односу према удруженом раду као кориснику резултата васгштно-образовног и научног процеса. Поставлено je питање како студенти остварују своја самоуправна права? Да ли заједно са другим радним љунима на факултету у оквиру одговарајуће OOYP, да ли организовани у посебну OOYP или на неки други начин? Студетска партшцшација у самоуправљању треба да израста из рада и односа према студирању уз рад и из рада. Такав положај студената je окосница концепта радник-студент. На саветовању je говорио и др Владимир Бакарић. Y својем говору он je указао на неколико значајнијих питања у амандманском организовању универзитета. Основно питање везано je за остварење уставног концепта 00 YP која представља ону организацију која у расподели рада данас учествује тако што са резултатима свог рада излази на тржиште. Она je релативно самостална према друштву а истовремено je удружена са осталим учесницима у расподели рада. Специфичност наставно-научне делатности јесте и у томе да не ствара материјална добра као робу намегьену тржишту али да je учесник расподеле друштвеног рада. Зато овој делатности треба наћн место које je ставља у једнак и равноправан положај са другим учесницима расподеле, што може остварнти слободну размену рада. Оцењујући ранији систем образована др Владимир Бакарић истине две његове битне карактеристике: тенденција да се човек тако образује да je образована ньегова лична својнна коју он прпватизира према друштву и касније je продаје том друштву и друга тенденција; да je цео овај процес трошак. Осврћући се на процес укључивања студената у самоуправљање др Владимир Бакарић je посебно подвукао да je самоуправљање друштвени однос у којем и са којим расту наша деца и да се млади од најранијих дана, дакле, далеко пре него што дођу на универзитет, морају укључити у овај процес и постати његов саставни део. Након дискусије у којој су учествовала 53 дискутанта и у којој су изнета искуства појединих универзитета и факултета, усвојени су закалучци у којима се истине: