Анали Правног факултета у Београду

27

ХАНС КЕЛСЕН ЖИВОТ И ДЕЛО

вично кажњавање и грађанско извршење. Али ни индивидуална одговорност није искључена из меВународног права као ни колективна из уну траппьег. Према томе, и та разлика je само релативна. Најзначајнија разлика измеЬу међународног и надионалног права, по схватању Келсена, састоји се у чшьеници да je међународно право релативно децентралисани, а унутраппье право релативно централисани поредак. Ова разлика манифестује се у методу којим се норме ових двају поредака стварају и примењују. Главни нзвор унутрашњег права јесу закони, а законодавство je централизовани метод стварања права и хьиме се одреВује надлежност судова и извршних органа за примену тог права; на основу општег меВународног права нема централизованих законодавних органа. Ову функцију, према Келсеновом схватању, меЬународно право препушта државама, али одмах затим додаје да, према партикуларном меВународном праву законодавни процес тј. стварање права и његова пр имена може бити и централисани процес. Највећи број норми међународног права јесу непот пуне норме које траже употггуњавање нормама унутрашньег права. Отуда сви правни пореци само су делови универзалног међународног права које одреВује територијалну и временску сферу ваљаности појединих правних поредака и на тај начин чини могућим коегзистенцију држава као самосталних друштвено-политичких јединки. Келсенове идеје прихватио je велики број угледних правника, мада и меВу њима постоје извесна размимоилажења. Италијански правник Анцилоти (D. Anzilotti) у целости следи Келсенова схватагьа изражена у раним радовима. За њега je правило Pacta sunt servanda основ меВународног права, хипотеза или постулат који je немогуће даље правно објаснити. ( 8 ) Фердрос (А. Verdross) у начелу прихвата Келсенове поставке, но његова теорија има много примеса природноправне школе. Правило Pacta sxmt servanda није по њему хипотеза већ аксиом. Он истиче да, према Келсеновој концепцији, хипотеза има за циљ да створи један објективни правни основ, независно од људске воље. Фердрос усваја овакво схватање и ту налази прогресиван моменат ове доктрине. Али, с друге стране, хипотетична норма je само једна фикција и отуда не може одиграти ону улогу коју јој намењује Келсен. Научне хипотезе, које се иначе обилато користе у експерименталним наукама, могу бити доказане искуством док једна хипотетична норма то не може бити. Могуће je проверити да ли се државе понашају у смислу одреВених правних правила, али та чињеница join нам увек не потврВује да се они тако и морају понашати. Треба делити нормативна правила, која изражавају оно што треба да буде (Sollen), од природних правила која изражавају оно што јесте (Sein). Ако, дакле, хипотетично правило не може бити доказано искуством, оно уопште није хипотеза у правом смислу речи, већ аксиом. Фердрос усваја поставке о чистој правној науци, али сматра да je Келсен исувише оштро поставио разлику измеВу морала и права. Чињеница je да су се идеје права мењале у току историје али ипак извесна етичка правила, по схватању овог писца, била су призната од сваке циви-

(8) D. Anzilotti: Cour de Droit International, trad. fran. par G. Gidal, Paris, 1929, стр. 67,