Анали Правног факултета у Београду

26

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

интересну сферу државе и дозвољава репресалије као реакцију против деликта, док неограничено уплитање у интересну сферу тј. рат не забрањује. Репресалије и рат су, према томе, санкдије међународног права и садрже, по Келсену, оне исте елементе које садрже санкције у интерном праву тј. да спречавају силу употребом силе. Отуда je и меВународно право право у истом смислу као и интерно. Када репресалије и рат не би биле посматране као законите санкције, друштвени поредак којег називамо општим меВународним правом, по Келсену, не би могао бити посматран као право у правом смислу речи. Још једна примедба стављена je оваквом Келсеновом схватању, која претежно долази из бивших нацистичких земаља. Наиме, циљ рата није да принуди на поштовање постојећег права, већ да мења то право и да га прилагоди промењеним околностима у недостатку једног законодавног тела. Према том схватању рат јесте она динамична сила ко ja постиже резултате које узалуд очекујемо од мирних промена. Рат у сфери меБународних односа игра исту улогу као и револуција у сфери националних система. Келсен на то одговара: револуција je сукоб између субјеката на-Iщоналне заједнице и њихове владе; рат je сукоб измеВу двају иш више субјеката меВународне заједнице. Супротно револуднји, рат нема циљ да мења објективно право тј. норме правног поретка, већ остварује субјективни интерес. Истина, рат je по неки пут мењао правила ратног права, али никада не опште меВународно право које регулише односе измеВу држава. Само мировни уговори имају такав ефекат, али ретки су чак и такви уговори. Сем тога, мировни уговори стварају правке односе меВу зараћеним странами и мењају њихова субъективна права и дужности и то опет на бази ошптнх норми међународног права. Келсен, истина, признаје да репресалије и рат као санкције у меВународном праву нису доволше, али то je, по ньему, последдща децентрализације меВународне заједнице и недостатка централизованих извршних органа. Отуда принудне мере у меВународном праву предузимају поје дине државе као субјекти тог права. Децентралнзација даје меВународном систему карактер примнтивног права којем недостају законодавни, судски и административни органи, и зато те функције меВународно право препушта својим члановима тј. државама. Основна карактеристика меВународног права јесте принцип самопомоћи, који je, уосталом, карактеристичан за све примитивне заједнице. МеВународно право јесте, дакле, у истом смислу право као и национално, jep je принудни поредак, систем норми које предвиБају употребу санкције као реакцију на почшьени деликт. Али указу] е Келсен, национално право разликује се у више праваца од меВународног. Док су санкције меВународног права репресалије и рат, санкције нацноналног права могу бити кривично кажњавање и граВанска одговорност тј. граВанско извршење. Али, пошто норме посебног меВународног права, тј. утоворног, ггредвиђају такоВе кривично кажњавање и граВанско извршење, ова разлика није апсолутыа већ релативна. Надаље, у меВународном праву преовладава колективна одговорност, а у нацноналном индивидуална. Амт та колективна одговорност изазива специфичне санкције у меВународном праву тј. репресалије и рат, док индивидуална одговорност захтева кри-