Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XXII Јануар - алрил 1974. Брoј 1—2

ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ УСТАВНОГ УРЕЂИВАЊА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА И ДЕЛЕГАТСКИ СИСТЕМ

Y условима савременог уставног система, који има за цил> да даље суштински учврсти место и улогу човека као радника у удруженом раду, проблеми избора заузимају, с обзиром на карактер скупштине, одреВено место у процесу примене новог Устава. С 1 ) Према томе акдија даљег афирмисагьа улоге човека, радника као „управљача”, учесника у процесу управљања, претпоставља нужне измене у друштвеном уређењу, те зато и у самом изборном систему. Ови проблеми везани су за место и улогу избора у образовању пре свега институција политичког одлучивања, а самим тим и елемената процеса одлучивагьа као таквог. Они су у извесном смислу и „класични”. Везани су за генезу Ј стварања и концепт политичких система као таквих. Наиме, промене у структури, принципима и методима избора односно изборног система везане су за одговарајуће промене и развитак структуре политичког система за промене у постојању и мењању појединих гьегових сфера. Није потребно посебно наглашавати, мада се то иначе реВе истражује, да карактер изборног система и његова везаност у том погледу са политичким системой у крајњој линији одражава одиосе једног друштва и то баш односе који га опредељују. Истовремено, било би немогуће овакав став упростити и одрећи актнван утицај и самог политичког система, па у одреВеној мери и изборног система на ссновне друштвене односе, као и распоред односа снага у друштву и т. сл. Такође ваља имати на уму да процес друштвених промена као класних промена, тражећи одговарајући политички систем,, тражи и одговарајући изборни ситем. МеВутим, тренутно или етапно „ин струментална” улога одреБеног изборног система не значи да се одмах ради о стварно одговарајућем систему. Уосталом, то се доказује и иници рањем даљих промена односа у друштву и политичном систему, организации власти и управљању. Према томе, ма колико изборни систем имао функцију обезбеВења и оствариваша датог политичког система, не значи да он не може да доВе у сукоб са својом концепцијом. То се обично огледа у констатованим недостацима на основу анализе „изборног систе ма”: низ институција и решења je недовољно да оствари жељену функцију

(1) Видети; Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, проглашен 21. II 1974. („Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”, бр. 9/1974).