Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

изборног система; доводе се у питање извесни принципы, уочава да су нзвесне институције превазиВене и т.сл. То свакако тражи да се у складу с каракхером друшхвеыог система као глобалног система утврде извесни нови принципи и инстихуције политичког, па према томе и изборног система. I. (1) Y савременим државама, генерално узето, постоје, развијају ce и остварују изборни системи. То су међусобно разхшчити система с обзи ром на улогу и утнцај неких од основних изборних принципа, на ваше или мање сложену методологију избора, као и на однос изгиеВу уставом и законо.м поставхьеног изборног система и гьегове остваривости у пракси. Познато je да je у науци уставног права и политичкој теорији уобичајено да се изборни систехМ дефинише као јединство изборних принципа и ме ханизам остваривања тих принципа. Поменуто je да je изборни систем део похштичког система једне земље. Он je дубоко уткан у политички систем jep сам изражава основне политичке односе у друштву. Разлике у обхшцима и карактеру похштичког систехма одражавају се и на саме изборне системе. Сложенији je изборни систехМ у федерацијама, а поготово ако се ове даље структурно рашчла њавају, с обзиром на постојање похштичко-територијахше Ихш друге врете аухономије. Изборни ситехМ je шири, односно шире обухватан, уколико један политички систем подразухмева развијену локалну самоуправу или укохшко обухвата једну сферу развнјене „економске демократије” и самоуправу у привреди и јавним службама. Истовремено, постоји још једна димензија избора и изборног систе ма. Она je везана и за најстарнје облике политичког систехма као састав ног дела похштичког система, те прехма томе, као основа образована инсти туција политичког одлучивања, сам изборни систем je, шире ихш уже узето, елеменат процеса похштичког одлучивања као таквог. То из разлога што може имати одговарајуће место у но ј единим фазама оваквог процеса. То, укратко, значи да људи, граВани, бирачи бирају представнике у одре Вене институције, дају свој глас за кандидате. Такође, то може значити да они, дајући свој глас за одре Вену политичку одлуку, и сами партшџширају у одлучивању. Ова „двострукост” остваривагьа гхгасагьа, у ствари бирагьа, веома je стара и везана je, колико наше сазнање сеже, за политички живот античког полиса. Она je везана за веохма стару идеју и захтев да друштво само управља својим пословима. Тиме се биравье и гласање, тј. одређивање и именовање као и учешће у одлучивагьу од стране свих или бар већине хьуди, граВана, у датом класном друштву веома рано везују за демократију и као идеју, захтев, тежњу и као облик политичког система. (2) Развитак људског друштва показује да су похштичко-фихуозофске антиципације о демократији и политгщи могле да се остваре у одређеној мери тек као резултат буржоаско-демократских ревохлуција. Нашме, тек тада су се стекли услови остваривања још од раније истнцаних принципа суверености народа, дехмократије, једнакости људи пред законом и из бора као демократског метода и средства образована основних похштич ких институција у друштву, најпре тзв. класичног представничког система, a касније и шире постављеинх институција лнбералне демократије.