Анали Правног факултета у Београду

КОНТРАКТ У РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

I. 1. Савшьи дефшшсао ie уговор као сагласност воља лва или више лица KÖJOM се производи неко правно дејство С 1 ). Он je тиме дао дефинициЈу гугтпттег појма утнори, све уговоре, у разним гранама права, при чему je нагласио да најзначајнију улогу и најширу примену има уговор о облигационом праву ( 2 ). Ова дефиниција, у време када je написана, није представљала ништа што би садржавало неку битну новину, њом je само исказан резултат вековног развоја правке науке и дефинисан je правки појам који je већ постојао у развијеним правима капиталистичких држава тога доба. Граћански законици који су били до нети у прошлом и у овом веку кодификовали су принцип атипичности уговора и уговорне аутономнје, те многи од њих дају дефиницији уговора централно место меЬу одредбама облигационог права ( 3 ). Темеље на којима те правка наука вековима изграЬивала овај—и_данасједан од најважнијих правних појмова 6Ьли су текстови римских правникаДПолазна тачка био je римски contractus и четворна подела извора облигација дата уЈГустинитановим ( 4 ). И етимологија речи уговор у романским, па и германским језицима ( 5 ) указује на ово римско порекло. Отуда je разумљиво што се изван круга правних историчара понекад заборавља да између римског контракта и савременог уговора постоје_ велике разлике. contractus je, и на крају развојног пута римског права био далеко ужи појам од данашньег појма уговор. Римски контракт, као општи

(1) Savigny, Friedrich Karl von: System des heutigen römischen Rechts, Berlin, 1840. В. 111. crp. 309.

(2) Исти: Das Obligationenrecht als Theil des heutigen römischen Rechts, B. 11, стр. 7, 1853.

(3) Италијански Codice Civile, чл. 13-21 и чл. 1322. Наполеонов Code Civil, чл. 1101. Упор, и чл. 861 аустријског ОГЗ и чл. 531 СГЗ. Немачки BGB не дефиците уговор, а у другој кљизи, посвећеној облигационом праву, излаже поједине уговоре заједно са незваним вршењем туђих послова, случајном заједницом и обогаћењем без основа, али je у 111. одељак I. књиге унета посебна глава под насловом ~уговор", што показује да и поред другојачије систематизације и овај законик сакционише општи појам уговора.

(4) Inst. 3, 13, 2 облигације се деле на контракте, деликте, квазиконтракте и квазкделикте. (5) Француски: contrat, италијански; contratto, енглески: contract. И у немачкој правној литератури, нарочито старијој, може се наћи реч Kontrakt уместо Vertrag.