Анали Правног факултета у Београду

појам, обухватао je. сама, облигационе уговоре, а и у тој области био je знатно ужи од данашњег појма облигадиони уговор. Qu., пре сваей обухватао уговоре којима се мења, допуњује или гаси већ постојепи_ооли Тајџгони однос, већ само оне корима се заснива облигащда. гационог права садашњег доба свака сагласност р.ома ако су предмет и основ вадани. производи жедена ипавна дејства, што значи да апстрак тан појам уговора као извора облигација обухвата у началу сваку_сагласност вода која je постигнута у циду заснивања .облигадионог односа. Насупрот томе, у римском je праву важило начало да се из просте сагласности вода не рађа облигадиони однос. Од тога je постојао низ изузетака, али ни свака сагласност вода из које je могао да настане облиганиони однос није сматрана контрактом. Појам контракта обухватао je само именоване уговоре, у које je доцниТе убраlана~~й група такозваних реалних безимених угорора.'да nojaM контракта бил a je ЂитгшГпоред сагла~сности вода. и&.ужба?унаггред формулой за Сагласност вода називала се conventio, consensus и pactum. Општи појам pactum био je далеко шири од појма контракт и обухватао je како групу консензуалних контраката, тако и уговоре из којих je настајао облигадиони однос заштићен преторским правом ш императорским конституднјама, кас и оне из којих je настајао однос заштићен не правом, већ узајамним поверегьем странака (bona fides). Пактима су се могли и мегьати и гасити облигадиони односи. тако да Ili појам пакта био ближи данапиьем појму уговора неко контракт. Римдани. ■' као што се види, нису имали општи појам уговора у гьеговом данЗйдьем значењу, већ сист’?м = уговЬрй били иoухваћени;~ОllШЈјШ~пsЈмовима контракт и пакта! Није на одмет подсетити и на практично последние које су проистицале из тог система и указати на разлике измеЬу уговора данас и римског контракта са гледишта свакодневне праксе. Док данас повериладЛ може, позивајући се на уговор, судским путем остварити своје похражи-/ вање без обзггра на то да ли je у тужби именовао уговор који je закдучио > и да ли га je исправно именовао доводно je да je суду предочио гьегову 1 садржину,Су римском праву тужилад којн погреши у именовању свог уговора тиме што одабере погрешну формулу заувек губи своје потрачу живањдј Све што je речено овде о контракту односи се, као што je напоменуто, на посткласично и Јустинијаново право и неспорно je у историографии римскога права. Споран je, међутим, развојни пут којим се дошло до таквог поимања контракта, посебно што je значио contractus у класичном периоду. Опште je прихваћено да je тај правки термин ушао релативно касно у римску правну термгшологију, и то тек крајем периода републике. Спорно je шта je тада значио и шта je значио у класичном периоду: да ли je то био само правно недефиннсан тершш, или јасно разграничен правки појам; да ли су тим општил[ правним појмом били обухваћени сви извори облигација који шгсу деликти, или само они из којих се рађа облигација уз сагласност вода; у овом другом случају, да ли су контракт сви уговори који имају посебну тужбу, пли само ошг зашти

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА