Анали Правног факултета у Београду

ћени цивилним правом, каква je улога сагласности воља, да ли je она само нравно релевентан елеменат уговора или основ његовог вршења, итд. О појму контракта у римском класичном праву и о низу посебних пптагьа у вези са тим написано je много радова, поред осталог и 4 моно графије у току последње две ипо деценије ( 6 ), али се проблем још увек не сматра решеннм. Дпл> овога рада je да прикаже докле се у истраживањима доспело и да укаже на неке аспекте који се обично занемарују у проучавању ових проблема а могли би да у многоме допрхшесу њиховом расветљавању. Прво he бити приказани најважнији текстови који због своје противуречне садржине отежавају да се дође до неспорних решења и, у најкраћим цртама, значајније тезе и тумачења дата у романистичкој литератури нови јег доба. Затим ће се указати на неке околности и више или мање познате чшьенице, полазећи од којих би се, вероватно, могло доћи до поузданијих закључака шта je значио правни термин contractus у римском класичном праву. 11. 3. Глагол contrahere од кота je настала именица contractus налази се у изворима из. ппг.лелгмтх векпва републике и из периода принципата у више значења. Y текстовима који иису правни, он значи „смањити, скра тихи, згрчити”, затим „спојити, сјединити", и, најзад, .произвести”, „про изводити”, „створити” ( 7 ). Y правним текстовима овај се глагол среће врло често, и то изразима у којима je његов предмет неки правни посао. уговор и деликт: contrahere societatem, emptionem, aes alienum, rem, crimen, incestum, dolum, culpam, negotium, nuptias, sponsalia, poenam, али ce говорило и contrahere adfinitatem ( 8 ). f Y најновијој литератури могу се наћи мшпљења да je овај глагол ушао у правни речник из свакодневног уговора у његовом значењу „произвести”, „створити”, те се тако њиме исказивало да je створен неки правни однос, али постоје и другсјачија тумачења, a најраспростршвеније je мјдттљетве да je contrahere значило „навући на себе обавезу". ( 9 ) Не-

(о) Voci, Pasquale; La dottrina romana del contratto, Milano, 1946. Astuti, Guido: Il centrati obligatori nella storia del diratto italiano, Voi. I, Milano, 1952, Grosso, Giuseppe: Il sistema romano dei contratti, Torino, 1950. 3. издање Torino, 1963. Wunner, Swen Erik: Contractus, sein Wortgebrauch und Willensgehalt im klassischen römischen Recht, Köln, Graz, Bühlau, 1964. .

(7) Wunner, нав. дело, стр. 4 —26. Исто и Schulz. Fritz:, Classical Roman Law, Oxford, 1969. (y даљем тексту: Classical Law), стр. 465. Речник Thesaurus.. Linguiae Làtinaa, стр. 757.

(8) Примера ради наводе се текстсши у којима je глагол contrahere повёзан са, криÌ вичним делима, деликтима и недозвољеним радњама које ннсу деликти , Crimen: D .12.5.22; Г). 22.4.3; D .29.5.3.4; D. 39.4.14; D.39.5.15; ibid. fr. 31; D.48.2.22; D.48.4.5. pr. C.9-.2.H)’, stuprum . D.34.9.16.1; incestum: D.48.5.39.3; D. 48.5.40(39).8; delicta: D. 1.3.1: furtum: С.7.2б.ђ 'С.7.27.2; .turbam: D.47.8.4.6; poenam: C.Th.10.10.24; culpam: D.3.5.30.2; C.6.7.2. ¥_ Гајевнм Институтами на више места je речено contrahere matrimonium, nuptias, ađfinitatem, sponsalia i incestum: 1, 59; 64; 75; 76; 80; 87; 193.

(0) Да je глагол contrahere значио ~с творити”, ~произвести” неки правни однос сматра се у радовима наведеним у примедби 7 (Wunner и Schulz). Од Бонфантеа потйче тумачење да je значио ~завезати чвор”, stringere un vincolo, при везивању дужника: Bonfante,

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ