Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕГА

Није речено зашхо те облигације нису контракти, али се може недво смислено из текста закдучити да je то зато што нису створене уз сагласност вода.ГПојам контракта сведен ie, овле. ня уговоре регул резне пивилН-им правом^. Поред тога, као доказ за тезу да je изрека Педија меродавна за оцену класичног поимаьъа контракта наводе се бројни текстови у којима je реч о заблуди, као и они где се уошптено говори о значају који има сагласност вода за сваки уговор, а посебно познати Улпијанов фрагмент у коме он каже; »...Contractus enim legem ex conventione accipiunt« ( 17 ). Ово Улпијаново саопмтење да уговори добијају снагу („закон”) из сагласности вода служи истовремено и као један од доказа за исправност ~и'ншдЕlЕа~ према коме je ујкласичном периоду сагласност вода билаГне само тедан од елемената контракта веБ и основ ваданости уговора ( 1а ). коме се такође много расправда у вези са проблемом шта je значио cotractus за класичне иравнике je такоБе Улпијанов и потиче из исте кгьиге у којој je YiUirijaH цитирао Педија, из 4. књиге коментара едикта. Овога пута он раног класичара Ариста који ie наводно био мишдења да и онда када нема именованог контракта, али постоји основ, настаје заштићен облигациони однос ( 19 ). Из овог текста се такоБе; закдучује да су према Аристу контракти само они извори облигадија који садрже у себи и консензус, а истовремено овај текст служи неким ауто- ' ргша и као доказ да je још у раној класици тај појам био нетто шири него што то произилази из Гајеве класификације уговора заштићених цивилним правом, обухватајући и неке изворе облигација (уговоре) који су у хо време ужинали само преторову заштиту. (б) С друге стране, постоји одређеи број одломака из дела класичних плавника у којима они изричито називају контрактом поједине облигадије које се стварају без сагласности вода, или се из текста јасно види да je полазна тачка излагања дводеоба облигација на контракте и деликте те да се према томе контракт схвата шире од уговора. Навешћемо овде само оне о којима се у литератури чешће расправда, док ће неки друти текстови бити поменути доцније. Слично ,као и Гај, тако и Улпијан није био себи доследан, с том разликом што се код Faja уочава да je кориговао и Ауреама систематизацију облигадија коју je дао y Институцијама, док се код Улпијана не може запазити нека еволуција у његовим схватањима контракта. Улпијан на једном месту у својој 29. кгьизн ad Sabinum понавда напред цитирану лшсао да се у облигадионим односгша створеним контрактима као закон примењује оно о чему су се странке споразумеле, из чега произилази

(17) D. 16.3.1.6 (Ulpianus libro 30. ad edictum): Ако ce уговори да he дужник из депозита одговарати и за culpa, важи оно што о чему je постигнута сагласност. Наиме сагласност вола дате контрактима сыагу закона.

(18) » Die Grrndlage für die rechtliche Bindung«, основ (стварања) облнгације je сагласност воуъа, каже Wunner, нав. дело стр. 95 и дал-е, са библиографијо.м о овом питању.

Çi9) D.2. 14.7.1—2 (Ulpianus libro 4. ad edictum): Ако неки посао не представља одреЬен (именовани) контакт, а правни разлог постоји, ту настаје обавеза, лепо je одговорно Аристон Делзу. На пример, дао сам ти своју ствар да ти мени дадеш другу, иди дао сам ти да ми (нетто) учиниш ...