Анали Правног факултета у Београду

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

закључак да сваки контракт настаје уз сагласност воља, али у истом тек сту он као примере контракта поименце набраја незвано вршење туђих послова, тутелу и случајну заједницу ( 20 ). И у неким другим текстовима Улпнјан назива контрактом квазиконтракте Јустинијановог права, тутелу и случајну заједницу ( 21 ). Предмет расправа данас je један одломак из Улпијановог опуса у коме се он јасно држао дводеобе облитација на контракте и деликте: »Tam ex contractibus quam ex delicto in filiam familias competit actio... « ( и ) Текст je значајан и по томе што je саставни део, Улпијанове 41. књиге коментара Сабинусовог система цивилног права, па дозвољава и предпоставку да ова дводеоба потиче од Сабинуса I. 23 ). Најзад, у три текста о којима се такоВе доста пише данас, Улпијан није употребио именицу, већ глагол contrahere, али се ти текстови могу схватити тако, да су облигациони односи о којима je у њима реч били за Улпијана контракти: negotiorum gestorum funeraria, незвано вршење ту Вих послова сахрањивањем покојника ( 24 ), однос између легатара и наследника ( 23 ) и текст у коме je речено да се и пријемом наслеВа закључују контракти, при чему се мисли на легат ( 26 ). Улпијанов савременик Паулус je на неким местима дао контракту врло широко значегье. У својој 58. књизи коментара едикта он каже: »Omnem obligationem pro contractu habendam existimandum est, ut, übicumque aliquis obligetur, et contrahi videatur, quamvis non ex crediti causa debeatur«. ( эт )

(20) D. 50.17.23 (Ulpianus libro 29. ad Sabinum): Код неких контраката одговара ce само за долус, а код неких и за долус и кулпу. Само за долус код оставе и прекарија, а за долус и кулпу код мандата, послуге .. . dotis datio, туторства, незваног вршења туђих послова .. . код ортаклука и случајне заједнице долази у обзир и dolus и culpfa .. . ако ни je нетто посебно уговорено било; ту се, найме треба придржавати онога што je у почетку уговорено jep je уговор (за странке) закон . . .

(21) D. 13.5.1.6 и D.42.4.3.pr.

(22) D.5.1.57 (Ulpianus libro 41. ad Sabinum): Како из контраката тако и из деликата може се против filiusa familiae подићи тужба . . .

(23) Voci, Р., нав. дело. стр. 21 приписује ову Улпијанову мисао Сабинусу, али текст цктира не као пример у коме се полази од двојне поделе облигација, већ као пример у коме ~и Сабинус употребл>ава реч контракт у значењу правног акта, а не правног односа". Према Ленеловој реконструкции Сабинусовог дела Libri tres iuris civilis, писаног у I. веку н.е. облигационо право изложено je овим редом: купопродаја са манципацијом, социетас, actio rei uxoriae, деликтне облигације (furtum, damnum iniuria datum, iniuria), обогаћење без основа, едикт едила, либерални контракт, вербални конктракти. Из овог редоследа није се могло заюъучити да се држао система који полази од дводеобе. Међутим, његово je дело, овако реконструисано, уогтште веома непотпуно, јер недостају locatio-conductio и mutum, те се претпоставл>а да je оно само збирка предавања великог правника објавл>ена тек после његове смрти. Ynop. Schulz, Fritz: Geschichte der römischen Rechtswissenschaft (у дал>ем: Geschichte), Weimar, 1961. стр. 186.

(24) D.11.7.1 (Ulpianus libro 10. ad edictum): Ко нетто утроит за сахрану, сматра се да je са покојником контрахирао (contrahere creditur), а не са наследником.

(25) D.50.17.19.pr.

(26) D. 42.4.3.3. Упореди и D.42.4.3.pr. који je очигледно itp.

(27) D.5.1.20 (Paulus, libro 58. ad edictum): Треба ценити да се свака облигација сма тра контрактом, тако да где год се неко обвезу je он и контрахира нако не дугу je одређену суму новца.