Анали Правног факултета у Београду

39

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

приликом преписивања, па се израз преводи са ~из незваног вршења туђих послова или из контракта”. Тиме текст постаје локаз за тезу ла облигашие нястале без сагласности вола нису биле контракти. Оваквој реконструк цији текста може се, поред осталог, приговорити и то да Помпоније, који je имао склоности ка логичком и догматском мишљењу, није могао учи нити грешку која се уочава у овако реконструисаном излагању: он очигледно mia у виду све actiones in personam, дакле ce е облигације, али их разлаже на збирне појмове контракт и деликт, а од оних које нису ни једно ни друга набраја само незвано врхпење туђих послова. Неки аутори мисле да се у спорном изразу реч контракт односила управо на незвано вршење туВих послова и наводе текст у прилог супротне тезе, али се овакbom тумачењу могу ставити још озбиљнији приговори које због недостатка простора овде изоставл>амо да бисмо, изузетно у овом раду, предложили једно ново тумачење. Нажалост не зна се тачно шта je претходило овом одломку из Помпонијеве 18. књиге коментара дела републиканског правника Квинта Мудија Скеволе, али се чини очигледним да се расправљало о положају робрва којима je обећана слобода, и то у вези са питањем о казнама које се изричу за кривична дела. Квинт Муције je вероватно рекао да je њихов положа ј исти као и положај других робова, што Помпоније потврђује или понавља у првој и последњој реченици дитираног текста, док средња речешща садржи Помпонијево образложење. Оно се своди на то, да им се у кривичним споровима изричу исте казне зато што им je и у грађанским споровима исти положа}- А у граВанским споровима се ради или о ноксалним тужбама против господара роба то je исказано у тексту речима actiones ... ex delicto venientes или о actiones adiectitiae qualitatis. Ове ce пак могу подићи против господара роба само ако je роб обављао неке послове за господара или ако je неко друти обавио господарев посао, например лечећи болесног или хранећи изгладнелог роба, што Паулус прецизира спорним изразом negotio gesto contractu. Смисао текста je, и поред граматичких и стилских недостатака, чини нам се, јасан. Y суштини ради се о деликтним и контрактним облигацијама. у складу са дводеобомГ с су ~робови, да се ex contractu могу подићи само ако су послови ТзбВени за господара, negotio gesto. Најзад, из овог прегледа текстов а не могу се изоставити ни два Јулијанова фрагмента. V њима се овај велики класичар не служи именицом contractus, већ глаголом contrahere, али се и ту текстови често ци тирају у књижевности о класичном појму контракта. У једном Јулијан каже да je малолетник у обавези и кала прими исплату недушваног. С 33 ) а у другом "да подизање зграде на туВем земљишту није исто што и ис плата недугованог, тер у случае подизања зграде се не закључује никакав правки посао, а у овом другом случају се закључује. ( м ) Текстови се

(33) D. 26.8.13 Wolf, Hans Julius, v lURA, 1951. стр. 258 мисли да je овај текст доказ да je за Јулијана indebiti solutum контракт и да против његовог гледишта полемише Гај у Inst. 3, 91. Слично и Celsus у D. 12.1.32. Упореди Kaser, Max, RPR I, издање 1954, стр. 436. који текстове интерпретира на исти начин као и Wolf.

(»4) D. 12.6.33.