Анали Правног факултета у Београду

тумаче у једном делу романистичке литературе као доказ да je за Јулијана и испдата недугованог била контракт. yfe] Y трећу трупу могу се сврстати текстови који могу истовремено да потврде и заклучке на ко je упућују текстови прве трупе, тако и оне који произилазе из текстова наведених у друтој групи. Они су далеко бројнији и у вьима се термин контакт употребљава да би се означио један или више уговора, обично да би се избегло понављање у именовану уго вора о коме je реч. При томе се најчешће ради о уговорима заштићешш гшвилним правом, а нешто ређе о неком безименом контракту, миразу или поклону. С 33 ) Осим тога, у неким текстовима contractus je збирни појам, или рдшти појам, али се не види јасно шта он обухвата. 44.!Први рад у коме je указано на чињешгцу да су римски правницн . схватали контракт другојачије него пандектисти написан je крајем прошлога века. Y њему je познати романиста Алфред/ Пррнисј настој ао да докаже да je contractus значио правни посао, negotium, усмерен на ства рање облигаддоног односа, чијид; битан елеменат била саглагжгст воља .conventio, алиније и свака сагласност вола била контракт, веВ сахмо она кој ом се ствара уговор заштићен~~посебном, унапред предвиБеном и име нованом тужбом. ( зв ) Развој идеја у другом правду почео je радовима италијанских историчара Бонфантеа и Пероција. Бонфанте je лингвистичким истражива њима дошао до закључка да реч contractus указује не на сагласност вол>а, већ на правну везу, ( 37 ), да би на основу даљих изучавања овог проблема коначно формулисао своје гледиште: у класичном праву контракт се, дрема изворима којима располажемо, као појам за који нормално, најчешће, сагласност вол>а странака не представља битан елеменат. ( м ) СтановиштејПероцијај било je много радикалнше: сагласност вола je тек у Јустинијановом праву постала битан елеменат контракта, док je он у класичном праву значио правни посао, nesotium contractum 'к згшгшйен цивилшм или преторским правом ( 39 ). Против схватања" да су контракта били и они уговори ко je je шти тио претор устали су Митајс и Аранђо-Руиз ( 40 ) и тиме поделили рома-

(зз) Безимени контракт: Лабео, D.18. 1.80.3; Јулијан D. 19.5.3; Пагшнијан D.19.5.8; D. 19.5.9: Улпитан D. 19.5.19; pr. и други. Donatio: Јулијан D. 12.1.20. Мираз: Улпијан D. 5.1.65; D. 13.6.5.2; Модестпн D. 42.1.20,

(36) Pernice, Alfred: Zur Vertragslehre der römischen Juristen, ZSSt. 1888. crp. 195. п даље

(37) Bonfante, P. нав. дело.

(за) Исти: »I contratto e la causa del contratto, Scrìtti giuridici varii, 111, Torino 1921, Затим Diritto romano, Firenze, 1900. crp. 370. и даље.

(39) Perozzi, Silvio: Le obbligazioni romane. Bologna, 1903. crp. 31. и-даље; Instituziom di diritto romano, t. 2, изд. Firenze 1949, crp. 34 и даље. Исти став има и у раду II contratto consensuale classico, Studi Schupfer, Torino, 1898. 1. стр. 165 и дал>е.

(40) Mitteis, Heinrich; Römisches Privatrecht I, изд. 1929. стр. 58 и дал>е. Arangio-Ruiz, Vincenzo: Le genti e la città, y: Annuario R. Università di Messina, 1914. стр. 45. и дал>е. 'У свом уцбенику издатом 40 година доцније, Istituzioni di diritto romano, Napoli, 1954. стр. 291 овај велики романиста, при крају својих обимних и успешних истраживаша, заузнма опре зан став по питању шта je био контракт у класичном праву. Он каже да je омиљена класификација облигација за ю\асичне правнпке бњ\а дводеоба на контракте и деликте, те су се трудили да њоме обхвате и облигапије које не настају уз сагласност во.ъа, што им je причињавало тешкоће јер су увек полазили од идеје да je контракт ~акт т\и билатералиа декларација вол>а".

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА