Анали Правног факултета у Београду

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛ АСИ ИНОМ ПРАВУ

значио за класичне правнике. Али и од тог ограничено! броја текстова само je мањи број по својој садржнни такав да се из ньих може нешхо нише заклучити о класичним схватањилш контракта. Отуда се пој единим значајнијим текстовима, нарочито неколициыи од оних који су наведена у почетку овога рада, посвећују и многи посебни радови, они су предмет сасвим супротних тумачења (, м ) и користе се као потврда за сасвим различите тезе. Матье значајни текстови, у којима je реч contractus употреблена у недовољно одређеном значењу, утолико се лакше тумаче на разне начине и наводе у прилог мишљења меВусобно супротних. Као пример може послужити један Улпијанов текст из његове И. книге коментара едикта: ,Дипс videndum minoribus utrum in contractibus captis dumtaxat sub veniatur, an etiam deliquentibus : ut puta dolo aliquid minor fecit in re deposita vel commodata vel alias in contractu... nam et si furtum fecit vel damnum iniuria dedit non ei subvenietur.” ( 64 ) Овај текст ce наводи као доказ да се Улпијан доследно држао деобе облигација на контракте и деликте, да je у складу са том деобом оба пута употреблена реч контракт, што би показивало да je и у позној класи ци овај појам обухватао и оне изворе облигација који нису били уговори С 65 ). Taj исти текст се узима и као доказ, да je Улпијан, иако супротставља међусобно појмове деликт и контракт, под контрактом ипак подразумевао само уговоре, што се види и из набрајања појединих уговора, оставе и послуге ( в6 ). Најзад, сматра се да у оригиналном Улпијановом тексту није ни писала реч контракт, да се није радило уопште о контрактима већ о контрактној одговорности, а „рогобатни” текст који je унет у Аигеста последица je глосема и интерполација. ( 67 ) 6. Исти Фонд изворя, исти текстови, тумаче се на различите начине и служе као подлога за различите тезе. Чини нам се ,ипак, да би извесне резултате могао да пружи покушај да се сви ти текстови Kojmia располажемо сагледају и анализирају као целина. При томе се, пре свега, може уочити чињеница да у римским законским прописима, ако се .изузму ттарски рескрипти, термин contractas није лдютреблаван. Нема га у законима, иако се он BefrnojaßAyji у дру-

(63) Као пример различитих тумачења истога текста могу се навести спорна мншљења о цитираној Лабеновој дефиницији коју репродукује Улпијан у тексту D. 50.16.19. Спорно je пре свега да ли je у питању глаголски облик contractum (sic: Pernice, Perozzi, Bonfante, Schulz, J.G. Wolf) или именица contractus (Wunner, Grosso, Kaser). Затим у којој je мери текст интерполисан (Voci). Дале, да ли je у питаььу терминолошко објашљење без претензија да се одреди правни појам (Beseler, ZSSA. 1932. стр. 293; Wunner, нав. дело стр. 36 сматра да je у питању „псеудоетимологија”) покушај да се дефиците контракт. Да ли се ради о усамљеном покушају да се пружи дефиниција, која доцније није била прихвачена (Betti, De Francisci, Schulz, Kaser) или je она служила као основ у даљој разради правног појма контракт (Grosso), итд.

(64) D. 4.4.9.2: Сада треба видети да ли се превареним непунолетним особама помаже само у контрактима, или и онда када они учине деликт: например малолетник учини неку преварну радњу на ствари коју je добио на чуваље или на послугу или у неком другом контракту .. . найме и ако учини крађу или причини другоме штету њему се не помаже.

(65) Perozzi, S.: Le obbligazioni romane, стр. 36. Albetrario, E.: Studi dii diritto romano, ITI. стр. 78.

(66) Grosso, G., нав. дело, стр. 84,

(67) Voci, P., нав. дело, стр. 31.