Анали Правног факултета у Београду

51

КОНТРАКТ ¥ РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

Несумњиво je да je вредност овога поређења релативна, како с обзиром на фрагментарност литерарне заоставштине класичних правника тако и с обзиром на разноликосх тематике која се у сачуваним фрагментима обрађује. Уз те ограде, оно ипак пружа извесну оријентнциону слику, из које се види да се Улпијан, који спада у позну класику и чији текстови чине око 40% Јустинијанових Дигеста, налази тек на десетом месту, а на челу и на крају листе налазе се два највећа римска правника. На другом месту je Мецијан, који je био учитељ права цару Марку Аурелију и вршио многе важые државне функције, док ce његов савременнк Марцело налази на претпоследњем месту. Овај редослед не упућује на закључак да je реч контракт више коришћена у позној класици, као што се то у неким радовима мисли, а са друге стране може бити подстицај за даља истраживања у овом правду: Упоређења би требало вршити не са укупшш бројем редова, већ са бројем редова у којима се расправл>а о облигацијама, затим упореВивање резултата са начином рада и склоностима правника ка теоријском (Гај) или практичном раду (Скевола), итд. На тај начин се добила тачнија слика о учесталости којом се поједини правници служе речју контракт, што би могло да допринесе и разјапгњавању питања шта je та реч за њих представл>ала. Међутим, посматрањем ових фрагмената у целини уочава се једна околност која je релативне вредности само с обзиром на то што се текстови посматрају без интерполациокистичке критике. Уочава се, найме, да нису само Улпијан, Паулус и Папинијан били ти који реч контракт употребљавају у различитим значењима као општи појам, неодређено, обухватајући њиме и квазиконтракте или само уговоре, затим за ознаку поједшшх уговора и појединих квазиконтракта, већ то чине и друга класични правници. Пажње вредна je терминологија Кервидија Скеволе, који je живео y време последњих Антонина и Септимија Севера, а радови му се одликују богатом казуистиком ( 81 ). Он je 8 пута контрактом назвао уговоре, од чега 3 пута уговоре цивилног права. Осим тога он je реч контракт употребио два пута за пакта ко ja су у доцнијем периоду постали безимени контракта, једном за пакт и два пута за квазиконтракте, и то у текстовима којима се не поклања довољно интересовања у новијој књижевности о појму уговора у класичном периоду. Y једном од њих контракт je легат С B2 ), и тај текст иначе није споран, а друга се различите тумачи, те га зато наводимо у целини: »Tutoris heres cum herede pupilli transactione facta, cum ex ea maiorem partem solvisset, in residuam quantitatem pignus obligavit: quaesitum est, an in veterem contractum iure res obligata esset, respondit ea quae proponerentur obligatam esse.« ( 8S )

(8i) Посебно његова Digesta, а затим Responsa, која ce сматрају збирком одабраних и скраћених текстова из његових Дигеста. Упор. Schulz, F.: Gescîüchlc, стр. 206 , 294 и даље, 356.

(82) D .34.3.31.5.

(83) D. 20.2.10 (Scaevola, libro 6. digestorum): Наследник тутора извршио je поравнагье са наследником пупиле и платно му већи део а за остатак je дао залогу. Питање je да ли je ствар правоваљано заложена и за стари контракт. Одтоворио je према ономе што je изложено јесте.