Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Вочи сматра да се израз »in veterem contractu« односи на transactio, пакт о поравнашу, па наводи фрагмент као изузетан случај у коме je контрактом назван пакт, и то зато што je „у тексту репродукован језик неправника”. С B4 ) Ово последьье je тачно, али, као што се из текста види, поравнање je извршено између наследника тутора и наследника пупиле, што значи да je однос због кога je оно извршено била квазиконтрактна облигација тутела. Питање поставлено Скеволи гласи да ли се заложно право, установлено приликом извршеног поравнања, везује и за „стари контракт”, дакле за однос поводом кога je извршено поравнање, а то je, очигледно, тутела. Скевола се, добија се утисак, уошпте радо служио терминологијом уобичајеном у пракси или je репродуковао у својим текстовима, што се види из фрагмената поменутих нешто раније, или из текста у коме он каже provincialis contractus за уговор заклучен ван Италије. ( 85 ) Насупрот Скеволи, Гај je био теоретичар и догматичар, и_тимо-би се могло објаснити његово појма contractui” на уговоре заштиЙёне“цйвилним правом, које je извршио у свом делу Res cottidianae. Он je ту дао јасно разграничење контракта од облигација које то нису, јер се стварају без сагласности вола. Његово резоновање je нарочито у том његовом раду много ближе нач!шу мишљења посткласичних правника него његових савременика, а за пцавнике доцнијих поколења те „Ауреае”, златна књига, биле су ремек делсГд 86 ). Међутим, Гај je само у том раду употреблавао термин контракт прецизно, у значењу уговора цивишох права. Од 12 текстова, у којима се налази та реч7~Ш je из Ауреа, аГу прео'стала'два он контракту, као општем појму, супротставла деликт ( 87 ) и употреблава га као неодређен општи појам, који вероватно обухвата и обогаћење без основа С 88 ). Y малобројним текстовима неких мање значајних правника из периода позне класике контрактом се називају уговори који су заиста далеко од Гајеве четворне поделе цивиших уговора. контрактом роба и слободног човска, према коме овај - треба роба AžLO-TKVnn и ослободи, ( 89 ) a Марцијан и Калистрат пишу о „кон тракту са фиском” ( 89а ).

(84) Voci, Р., нав. дело, стр. 24.

(85) D. 26.7.47.2.

(86) Упореди, например, коментар великог холандсксг правника Виннјуса, који говорећи о класификацијама облигација сматра да je најсавршенија она коју je дао Гај у Ауреама. Amoldi Vinnii J.C. in quatuor libros Institutionum Imperalium Commentarius, Amstelaedami, 1703. стр. 538.

(87) D. 9.4.1 (Gains libro 2. and edictum provinciale): Noxales actiones appellantur, quae non ex contractu sed ex noxa atque maleficio servorum adversus nos instittuuntur . . . Супротстављањем контракта и деликта Гај повлачи разлику измеЬу actiones ađiectitiae qualitatis и нокалних тужби, а с обзиром да се ове прве могу подићи и за утуживагье обавеза ство реннх дозволен им радњама и без согласности вола, појам контракта има овде шире значење.

(ss) D.26.8.9.pr.

(eo) D. 5.1.53. (89а) D . 48 .10 .1.12 (Marcianus, libro 14. Institutionum): . . .si iure hereditario successreruni in fiscalem contractum ... и D. 49.14.3.8 (Callistratus libro 3. de iure fisci): .. . »vel ex contractu fiscali debitores conveniantur «.