Анали Правног факултета у Београду

АН ДЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

повећа ако дође до повећања вредности штете, и у том случају накнадне измене су могуће; или, ако сматра да се вредност штете неће мењати, да ренту досуди у једнаким и фиксним месечним износима, не уносећи у пресуду клаузулу о могућности накнадног повећања, и у том случају нак надне измене не би биле могуће. Ако касније ипак наступе промене тако да рента више не представља потпуну накнаду, то значи да je у процени вредности будуће штете суд погрешио. ЬЬегова погрешка, пак, покривена je правоснажношћу: res judicata po veritate habetur ( 3 ) ( 4 ). Једини излаз јесте да интервенише законодавац и да сам повећа износ досуВених рен ти, што je француски законедавац и чинио (■') . МеВутим, и о самој могућности да суд унесе у пресуду клаузулу која би допуштала накнадне измене износа ренте мишљења су поделена. О пуноважности ових клаузула постоје две теорије, позитивна и негативна § 2. ВАЖНОСТ КЛАУЗУЛЕ О МОГУБНОСТИ РЕВИЗИЈЕ. ТАКОЗВАНЕ ПЛИВАЈУБЕ, КЛИЗАЈУБЕ, ИНДЕКСИРАНЕ РЕНТЕ Негативна теорија 2. Присталице негативке теорије позивају се на следеће аргументе. Прво, истине се, могућност ревизије својствена je обавези издржавања, чији je цил> задовољење одреВених потреба примаоца издржавања и која као таква има породични карактер. Обавеза дужника ренте, меВу тим, има одштетни а не алиментациони карактер. Штетник на основу правила о грађанској одговорности постаје дужник обавезе на накнаду штете а не дужник обавезе издржавања, па било да je у питању накнада

(3) Henri et Léon Mazeaud André Tune, Traité théorique et pratique de la responsabilité civile délictuelle et contractuelle, tome 111, cinquième édition, No 2406; Henri Lalou, Traité pratique de fa responsabilité civile, sixième édition par Pierre Azard, Paris, 1962, No 236; J. Cordier, op. oit.. No ISO. и сл.; M. Frejavilie. Observations, Civil sect. soc. 2 mai 1952. J.C.P. 1952. 11. 6974; Michel Gendrel, Influence de la dépréciation monétaire sur le droit de la responsabilité civile, No 66 (»Influence de la dépréciation monétaire sur la vie juridique privée«, Etudes de droit privé sous la direction de Paul Durand, Paris, 1961). Contra: René Demogue, Traité des obligations en général, t. IV, Paris, 1924, No 555; R.-E. Charlier, Les effets de la hausse des prix dans la responsabilité civile et administrative J.C.P. 1947. I. 650: R. Meurisse, L’impossibilité de réviser le montant des dommages-intérêts accordés par décision définitive des tribunaux répressifs statuant sur l’action publique Note, Crim. 10. déc. 1958, D.1959.171 (obii ПИСЦИ, иако своје мишљење нс образлажу подробно, сматрају да пресуда којом je накнада досуђена у облику ренте има условно значење, односно да je под прећутном клаузулом rebus sic stantibus).

(4) Оштећенп нема право да захтева ревизнју ренте која му je досуђена правосыажном пресудом уколико се не позива на погоршање свог здравственог стања већ захтев нстиче на основу промена економских прилика насталих после доношсња пресуде .. . оштећени се не може позиватп на то да досуђена накнада више не представ.ъа потпуно обе штећење и да му више не обезбсђује задовољење основних потреба услед поскупљења живота, у стварн, из тога не настаје нови елемент у штети, о којем нижестепени суд није већ одлучио (Trib. civ. Bergerac. 10. нов. 1932. Gaz Pal 1933. 1. 142).

(5) Пошто je законима од 4. маја 1948, 25. марта 1949. и 2. августа 1949. нзвршио ревизију уговорних ренти, законодавац je законом од 24. маја 1951. извршио и повећање ренти досуВених на име накнаде штете. О томе: R. Savatier, La loi du 24. mai 1951. portant majoration de certaines rentes viagères, J.C.P. 1951. 1. 944; P. Esmedn, Majoration de rentes viagères et de pensions. Gaz. Pal. 1951. 2. Doct. 14.