Анали Правног факултета у Београду

ПОВЕНАН.Е РЕНТЕ, ОПАДАН.Е KYHOBHE МОНИ НОВЦА И ПОРАСТ ЗАРАДА

Врховни суд Хрвахске и овде говори о промени околности од којих зависи износ накнаде: „Није потребно а нити могуће досуђену мјесечну ренту временски ограничавати до времена кад би тужител> отишао у старосну пензију, јер туженој а и тужитељу као оштећенику пргшада право да траже Сlшжење односно повишење досуђене мјесечне ренте ако и када на ступе чшьениде које би такав захтјев могле оправдати. Рентни износ овиси о садашњем стању и садашњим приликама a промјена истих може увјетовати и промјену самог рентное износа” ( 28 ). У једној другој пресуди Врховни суд Хрватске говори о измени износа ренте у зависности од дохотка радника: „Што се тиче примједбе туженог да су дохоци радника подложки промјенама. .. то ако се такве промјене десе, данашња рента може бити у одређеним поступцима предмет преиспитивања. Садашња рента одреВена од стране првостепеног суда одговара данашњим увјетима рада код туженог” ( 2S ). Y пресудама Врховног суда Србије говори се истовремено о пора сту зарада и порасту животнпх трошкова: „Правилно je окружни суд нашао да у томе што су се трошкови живота од доношења првобитне пресуде знатно изменили, постоји битна промена услова која чини основании захтев за поновно одреВивагье висине накнаде за тужиочево издржавање. Ноторно je, найме, да задовољење истих потреба живота, захтева данас знатно веће новчане издатке него што су били издаци у време доношења пресуде Г 3585/52 од 6. јула 1953. године. У вези са тим променама условл>еним порастом продуктивности рада и повећањем производње, привредни инструмента обезбеђују не само сразмерно повећање личног дохотка радних људи, већ истовремено повишење њиховог личног стандарда. Тужилац истина није у радном односу, али то без своје кривице. И пошто je рента, на коју му je у основи признато право, накнада за изгубљену радну способност и доследно томе за изгубљену могућност остваривања личног дохотка радом, требало je тужиоцу висину накнаде штете у виду месечне ренте с обзиром на измењене услове повисити по слободној оцени нмајући у виду степей тужиочеве неспособности, његове потребе, пораст трошкова живота и повећање личног дохотка у границама општег просека у интервалу од 1953. до 1961. г.” (“). V једној другој пресуди исти суд каже; „Сама чшъешща да je тужиочева инвалидска пензија коју он сада прима мања од личног дохотка који би тужилац остваривао да je остао на радном месту код туженика не даје право на повећање ренте тужиоцу. Висина накнаде може се изменити само кад се битно измене околности које су постајале у време доношења раније правоснажне пресуде повећали

(28) Пресуда Врховног суда Хрватске Гж 265/59. Из архива Врховног суда Хрватске. Y истом смислу пресуда Врховног суда Хрватске Гж 607/63. од 12. ожујка 1963. године: ~Основан je приговор жалилаца гледе досуйен>а мјесечне ренте у одређеном износу доживотно. То би имало за пос/ьедицу да се досуђена висина ренте не би током времена могла мијењати или укинути, ако би и настале околности на темељу којих би поједине странке могле то захтијевати, што се не може унапријед спречити. Због тога je ренту ваљало досудити на одређено вријеме". Из архиве Врховног суда Хрватске.

(29) Пресуда Врховног суда Хрватске Гж 980/63. од 27. лншьа 1963. године. Из архиве Врховног суда Хрватске.

(зо) Пресуда Врховног суда Србије Гж 4484/61, потврђена од стране Врховног суда Југославије пресудом Рев. 267и/62. Из архиве Врховног суда Југославије.