Анали Правног факултета у Београду

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

жуаске државе а друга се активно бори против демократских институција и демократских тенденција. Овде писци предгсвора указују да меру теоретичарима уцравног права Франдуске постоји велики öpoj представника буржуаско-либералних концепција али да и они улози и карактеру делатности управе одричу гьихову класну природу. Критикујући недостатке организације управног апарата ови фраыцуски теоретичари, како истину писци предговора, фактички се залажу за усавршавање класно експлоататорске буржуаске државе, права и државне управе (ст. 7 —B). Y предговору се истине да проф. Ж. Ведел припада класичној „либералној” школи права и да с тога иегова гледишта у овом делу потичу од апстрактних „надкласних” позиција, „опште воље”, „свеопштих интереса” и тел. С друге стране подвлаче да су све већа улога француске буржуаске државе, посебно у периоду V Републике и све јача борба радника на челу са француском комунистичком партијом, утицала на писца проф. Ж. Ведела да се повремено одвоји од академских апстракција класичног управног права и приступи примени социолошке анашзе сложених појава у стварности француске управе (стр. 8). Писци предговора истину да уцравни апарат савремене француске државе као и управно судство чине део политичке надградње над капиталистичком економском базом и да су као такви позвали да бране ту базу и интерес класе у чијим се рукама налази капиталистичка економија (стр. 8). Даље истину да je буржуаски државни механизам, укључујући ту управу и управно судство, оруђе класне владавине, политики инструмент за ублажавање класно-антагонистичких прохивречности. Taj механизам не може бита ванкласни или надкласни. 2. После ове отите сцене писци предговора дају и посебне оцене о појединим гледиштима проф. Ж. Ведела. Истину да проф. Ведел на првом месту указује да јавна власт, посебно извршна, има карактер делатности која се врши у општем интересу. С обзиром да извршна власт за извршење закона може применити и оружану силу, писци предговора истину, да je прва особеност извршне власти по проф. Веделу право извршне власти на примену организоване принуде за извршење закона. Друга особеност извршне власти у француском праву, по писцима предговора, je у издвајану извршне власти од јурисдикције судова опште надлежности јер судску контролу рада извршне власти односно управе врше посебни управни судови. Стога истину да управа у ствари на тај начин сама суди о делатности својих служб'еника и о законитости аката које службеници управе доносе (стр. 10). Указујући да Државни савет Француске врши не само судску функцију већ да има и саветодавну улогу и да даје своја мишљења о пројектима законодавних аката писци предговора закључују да je Државни савет један од најважнијих органа за заштату и јачање буржуаског друштва и буржуаске законитости. Посебно указује да механизам управног судства образује један од важннјих делова савременог извршног апарата Француске и служи учвршћењу те власти (стр. 14). И поред ове своје оцене шгеци предговора истину да проф. Ведел сматра да посебно управно судство Француске представља демократизам у француској управи и пружа одређену гарантнју против незаконитости и произвольности управе (стр. 14). Посебно истину да je проф. Ведел посветио пажгьу одговорности управе за штету коју проузрокују службеници само закључују да су ова излагагьа проф. Ведела у овој материји веома интересантна али веома далеко од реалности савремене Француске јер указују да je наличје делатности управе у Францу ској у произвольности и насилу од стране полиције, суда и управе (стр. 15). Указујући на значајну и одлучујућу улогу Председника Републнке у V Републици писци предговора истину такоВе и -улогу Парламента. Подвлаче да се у односима Парламента и владе у Француској постојано јавља тендендија сужавања надлежности Парламента, слабљење његове улоге и преношење законских овлашћења Парламента у корист владе (стр. 18). Истину да je притисак владе на Парламент тесно везан гласном борбом у епоси империализма и да je нашла свој одраз у широко рас-