Анали Правног факултета у Београду

381

ПРИКАЗИ

прострањеном тзв. делегираном законодавству. Суштина тога ce састоји у томе што Парламент предаје односно дедегира Влади право доношења закона, остављајући себи само надлежност утврВивања одреВених општих правила и огапту накнадну контролу (18). Посебно истину да Државни апарат у Француској штити позииије буржуазное и пре света неприкосновеност цриватне својине и експлоатације и има монопол унутрашње и спољне политике Француске. Пнсци предговора на крају истину да je уџбеник управног права проф. Ведела дао анализу многобројних правних аката у француском праву, који регулишу различите делатности државних органа и управних судова. Поред тога указују да je писац приказао управни механизам савремене Француске. Č тога истину да то све може помоћи критичном проучавагьу буржуаског француског друштва које има многобројне своје историјске особености стечене у процесу буржуаске револуције и класне борбе између буржуазије с једне и радника односНо пролетариата с друге стране. Y тој борби буржуазија се ослањала и ослања на државни апарат управо на одлучујући део тога апарата односно на управни апарат који je проф. Ведел у довољној мери јасно изложио. 3. Нема никакве сумгье да француско управно право штити буржуаско право и права граВана које то право даје граВанима, као што и у социјалистичким државама управно право штити социјалистичко право и права грађана која штити то гграво. Од обима права граВана и заштите тих права и зависи колико и једно и друго право, и капиталистичко и социјалистичко, штити права граВана, па према томе, колико je више сагласно напредним демократским тенденцијама развоја државе и права. Прихватајући основну одену да je француско управно право, право капиталистичког друштва за заштиту тог друштва, мора се нагласити да управно право Француске и њена управа, с друге стране, у одреВеној мери обезбеБују права граВана призната од тог друштва и стварају услове за задовољење свакодневних људских потреба условљених одреВеним друштвеним стандардом и друштвено-политичким системом. Стога имам у гиса к да су неке оцене појединих иститута француског управног права које су дали писци предговора у извесној мери можда више субјективне него објективне. Например, кад излажу о управном судству Француске они мање указују да je оно инструмент за заштиту законитости и права граВана, већ вшпе наглашују да je оно оруВе и инструмент за заштиту капиталистичког друштва, пошто je по њима АР жавни савет само управни орган који као управни орган решава спорове који се воде против аката управе. Ннје нетачно да je Државни савет инструмент за заштиту капиталистичког друштва, али je доста упрошћено посматрати га само с те стране. Ошпте je познато да Државни савет има и саветодавну улогу Владе и Парламента, али ауторитет који je он стекао као заштитник законитости je управо у томе што су напредне снаге у току низа деценија, у самом Државном савету Француске, умеле и знале да у границама својих овлашћења штите законитост и права граВана, наравне оних права која штити капиталистичко друштво Француске. Само неколико примера. Државни савет умео je и хтео да после овог рата одлучи да се пониште као незаконити акти министра којим се не допушта упис у Националну управну школе (Ecole national d’administration) кандидатима који су чланови комунистичке партије (*). Државни савет je такоВе одлучио да поништи неке уредб'е које je доносила Влада jep нису сагласне основним начелима израженим у преамбули Устава ( г ). Државни савет je доносио и доноси одлуке којима обвезује државу на накнаду због штете коју граВанима проузрокују службеници и то не само радњом у вршењу службене дужности и у вези вршења службене дужности већ чак

(1) М. Long, Р. Weil, G. Braibant, Les Gradns arrêts de la jurisprudence administrative, Sirey, Paris, 1962, str. 406—411.

(2) Op. cit,, erp. 466—472.