Анали Правног факултета у Београду

382

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и за штету проузроковану, под одређеним условима, и кривидоы изван службе односно у оним случајевима кад се кривица службеника можда одваја од службе али кривица односно околности које су допринеле проузроковању штете нису потпуно одвојене од службе jep je служба била узрок личне кривиде службеника ( 3 ). Према томе систем одговорности за штету у Француској пракси управног судства није само доказ о појавама незаконитости нити приказује само наличје делатности управе, него je и доказ да у француском праву за незаконите радьье и штету проузроковану грађанима одговара и држава не само начелно него и у судској пракси. Без обзира што незаконите радње и проузрокована штета представљају наличје управне делатности, не може се оспорити да француски систем одговорности за штету представлю у капитцшстичком друштву, у одређеној мери, и заштиту права грађана од незаконитих делатности управе. Ствари се морају гледати онакве какве јесу. Несумшиво да француско управно судство штити каштталистичко друштво без обзира што у одреВеној мери штити права грађана која им то друштво признаје. Објективно посматрано, иако je Државни савет, како то исправно истину писци предговора, један од стубова буржуаског друштва Француске, делатност Државног савета и његова заштита права, омогућује напредним снагама у Француској да на известан начин користећи правка средства постигну одговарајуће ефекте у судској заштнти права. То je уједно и дијалектичка противречност буржуаског друштва, јер штитећи буржуаску законитост, стварно, у одређеној мери, руши класни монопол власти буржуаске државе. Утолико су у праву писци предговора кад у Државном савету односно у управном судству Француске виде и инструмент за ублажавање класно антагонистичких противречности. 4. Потпуно je исправна оцена писаца предговора да ce у V Репуб-Iшци Француске потискују законодавыа овлашћења Парламента. Док je раније Парламенат имао неограничена законодавна овлашћења, сад су му строго утврђена односно ограничена законодавна овлашћења а Председику Републике и Влади чак дата и таква нормативна овлашћења да неке нормативно акте не морају подносити Парламенту на потврду. Нема сумн>е да то слаби улогу Парламента и јача положа ј Председника Републике и Владе. Парламенат се преображава у орган који има нека ограничена законодавна овлашћења и који се постепено све више претвара у орган који има више улогу врховне контроле Владе и њених органа него што je врховни законодавни орган у класичном смислу. 5. Примедба писца предговора да се проф. Ведел удаљава повремено од академских класичних апстракција управног права и да приступа примени социолошке анализе сложених појава у стварности француске управе, утолико je тачна што проф. Ведел заиста приступа наведеној соцполошкој анализи али не би се могла узети као објективна оцена класичпог управног права Француске који писци предговора више виде само у академским апстракцнјама. Независно од тога што je управно право Француске, управно право једне капиталистичке државе, опште je познато да су многи француски теоретичари управног права примешивали социолошке стварности француске управе. Колико су у томе успели друго je питање. али су примешивали и социолошки метод. Доста je навести само већ давно умрле врхунске професоре Дигиа, Орјуа и Жеза а да не не спомишем данас активно теоретичаре управног права. Штета je што писци предговора нису споменули јавне службе у Француској jep би њнхова критичка оцена била и ту веома интересантна. 6. Независно од ове мале днскусије о неким начелно оправдании оценама, али у детаљима можда више него строгих оцена, вала поздравити појаву овог руског превода уцбеника француског управног права. Y праву су писци предговора кад истину да ће овај превод омогућити читаоцима у СССР-y који не знају француски, да критички проучавају управно

(3) Ор. oit., стр. 138—144.