Анали Правног факултета у Београду

383

ПРИКАЗИ

право Француске и да сагледају како je, по речима и проф. Ведела у предговору овог превода, управно право Француске, насупрот кодификацијама грађанског, кривичног, трговачког, процесног и других грана права, настало као дело судске праксе управног судства. Државни савет je, како истине проф. Ведел, изградио све основне концепције теорије управног права Француске: теорију управног акта, теорију законитости и теорију одговорности. Писци предговора истичу да су уверени да ће совјетски читаоци са великим интересом примити овај превод jep се интересују о свему шта се дешава у Француској. V овом преводу виде такође и одраз добрих односа Француске и СССР и њихових традиционалних веза у области културе и науке. Свака оцена појединих института права капиталистичких држава коју дају совјетски теоретичари права заслужује пажњу, поготову, кад je реч о судској контроли рада управе. Y совјетској правној науци ce очигледно све више посвећује пажвьа судској контроли рада управе па je с тога од интереса за развој управног права уопште а посебно у социјалистичким државама, пратити развој управног права у Совјетском Са везу. Нема сумње да ова интензивна преводилачка активност иностране правне литературе ко] а се све вшпе запажа у совјетској издавачкој делатности као и критичка оцена концепција капиталистичког права подстиче па боље разумевавье права других држава и истовремено олакшава отворени диалог који je за разно j права неопходан. Боље упознавање иностраног права уопште и управног посебно само може бити од користе за развој правне науке у свим државама без обзира на друштвенополитички систем. Посебно може бита од користи упоредно проучавање права у социјалистичким државама jep доприноси да се поједина правна правила и институти права других држава упознају и евентуално преузимају уколико има за то услова и потребе. Проф. Ж. Риверо на једном месту се пита како ту појаву објасшгти односно који одговарајући термин прихватити. Да ли „размена”, „позајмица”, „имитирање” или сходно хируршкој терминолошји говорити у таквом случају о „трансплантацији” jep ннје сигурно да ли ће, или како, та страна концепција у пракси бити прихваћена ( 4 ). Без обзира на идеолошке концепције које свакако имају свој утицај, одговарајући инструменти права односно правна средства посматрана и социолошки и правно остају правна средства која могу штитити законитост и права грађана у сваком друштвено-политичком систему уколико одговарају историјском развоју одређеног друштва и условима који допуштају да се она прихвате.

Д. Б. Аенковић

Ap Миодраг Јовичић, САВРЕМЕНИ ФЕДЕРАЛИЗМ! УПОРЕДНОПРАВНА СТУДИЈА Институт за упоредно право, Београд, 1973, стр. 319. Федерализам je одувек био омиљена тема правые и политичке теорије. Онима који теоријско расправљање једног питања доводе у везу с његовом квантитативном димензијом то може изгледати чудно, jep je данас број федерално уређених држава у свету релативно мали према броју унитарно уређених држава. Али су зато теорнјски и практнчни (за федерално већ уређене државе које су, опет, изразито карактеристичне) проблеми федерализма велики, тако да у области правне и политичке тео-

(4) Jean Rivero: Les phénomènes d'imitation des modèles étrangers en droit administratif. Чланак v Споменици; Miscellanea W. J. Ganshof van der Meersch, Librairie, générale de droit et de jurisprudence. Paris, 1972. стр. 619—639.