Анали Правног факултета у Београду

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рије и у сфери државне политике нема значајнијег писца или државника који није покушао да на овај или онај начин те проблеме решава. Y том погледу наше поднебље „држи корак”, јер су обе ове врстц афинитета за расправљање проблема федерализма у нас већ одавно постојале и данас постоје. Нас, разуме се, занимају овог пута само покушаји на плану теорије. Федерализам je у нас и до сада био предмет бројних студија, првенствено у оквиру појединих система уставног права, теорија о држави или у облику посебних чланака. Исто тако, федерализам je, за разлику од других правних и политичкнх пнтања, био и предмет монографске обраде, тако да данас већ имамо монографије посвећене општетеоријском виду федерализма, упоредноправне монографнје о једном питању федерализма и монографии е посвећене једној конкретно ј федерално уреВеној држави. Студија др Миодрага Јовичића, самосталног научног истраживача Института за упоредно право, јединствена je у нас према свом карактеру, jep она у себи удружује општетеоријску и упоредноправну компоненту научне анализе. Према својој концепцији и захвату проблематике федерализма, то je до данас у нас најамбицнознији прилаз тој проблематици, што се већ може видети и из кратког приказа питања ко ja je писац узео у разматрање и из прегледа решења до којих je приликом расправљања тих питања дошао. Тако у Y воду писац даје извесне елементарне напомене о теми свог рада, о методу обраде те теме и о карактеру деле студије. Он истиче да je од самог почетна свог организоватьа људско друштво тражило облике удруживања и сарадње, пре света, на политичном и државноправном плану, и да je један од таквих облика био и федерализам. Писац се определио за тзв. проблемскн или институционаши прилаз обимној и тешкој проблематици федерализма и за излагање резултата проучавања у оквиру више посебних тематских целина. Такве тематске целине посвећене су по ј единим проблемима, односно институцијама федерализма, с тим што je у тим оквирима, поред општих теоријских разматрања, коришћен и материјал који су пружала истраживања појединих државних уреВења. Прву главу своје студије (Појам, природа и својства федерације) писац почиње прегледом различитих дефиншшја о појму федерације. Пошто му je тај преглед послужио као основа за указивање на „комплексност појма федерализма, његова многострука лица и могућности различи тог приступа овом питању”, писац покушава да изложи сопствено схватање о појму федерације. Он полазн од канстатахшје да различитој стварностп појединнх друштава одговара и различитост правних решена, што обухвата и решена у области федералног државног уреВења. То све компликује питање појма тог уреБења. али се, према писцу, појам тог уреВења итак може утврдити и то „полазећи од извесних теоријских премиса које ћемо довести у везу са изнаВеним „заједничким именитељима” оних уреВења која ce y упоредном праву појавл>ују као федерална”. Тако добијен појам федералног уреВења послужио би као основа да се конкретна државна уреВења оквалификују као федерална. Дакле, путем теоријских спекулација најпре би се утврдио један апстрактан „модел” федералног уреВења. који би се затим кориговао путем сазнања до којих би се дошло компаративним проучавањем ..заједничких именитеља” свих или бар већине постојећих федералиих уреВења у свету. Писац прво утврБује правке Сима их шест), а затим друштвено-политичке елементе федералног уреБења (има их два). Федерално уреВена je она држава у којој су се стекли правни и друштвено-политички елементи појма федерације. То не значи да je у свим федерално уреБеним државама у подједнаком степенч применено и федерално начело, које je израз супгпгне федералног уреВегьа. Ту суштину mican вили у „што самосталнијем статусу и што ширем сопственом делокругу федералнпх ј единица (обезбеВеннм на низ начина), али уз очување оних својстава саме федерапије, као зателнмце федералних јединица. по којима ће се она разликовати од конфедерације”. У свом покушају да открије природу