Анали Правног факултета у Београду

385

ПРИКАЗИ

федералног уреБења, писац се максимално корнстио дијалектичким методом мишљења и истицањем социолошких својстава тог уређења. Њему je врло блиска идеја, коју у нас заступа проф. J. Борђевић, према којој je федерализам „заједница заједница”, која почива на начелу троструке солидарности: солидарности грађана сваке федералне јединице за себе, солидарности федералних (единица које сачињавају федерацију и солидарности грађана читаве федерације. Y другој глави, која носи назив Разлози образовања федерација, писац расправља два питања: прво питање у вези je с разлозима који под дејством сила које теже j единству утичу да уопште доЬе до настанка државе која ће бити организована као федерација, а друго се тиче разлога који под дејством- сила које се опиру (однообразности утичу на постојање федералне структуре у таквим државама. Расправљајући о интензитету разлога за образовање федерације и тежини њиховог утицаја на образовање федерације, писац уочава постојање йзвесне корелације између оправданости прихватаньа федералног уређења, с једне, и ширине примене федералног начела, с друге стране. Y земљама у којима разлози за прихватање федералног уређења нису били (аки и убедљиви (Аустрија, Мексико, Венецуела, Аргентина и Бразил) федерално начело било je релативно слабо примењено а извесна решења су одударала од правог федерализма. С друге стране, постојање јаких и оправданих разлога за образовање федерације није добило одговарајући израз у ширини федералних институција (пример СССР, Канаде, Индије). Трећа глава носи назив Брете федерацией и у њој писац расправља о врстама федерације са становишта различитих криТеријума, узетим као основ деобе. При том се као критеријуми деобе узимају: начин настанка федерације, национални састав федерапије, федерална структура и начин организована федералног подручја. Y четвртој глави, која носи назтгв Број и величина федералних j единица, писац je ставио себи у задатак да упоредно проучава проблем броја и величине федералних јединица, да размотри међусобне односе ова два елемента и да истакне условљеност успешног функционисања федералног система релативном усклађеношћу тих елемеыата. Пишчев општц закључак јесте да се проблем броја и величине федералних (единица поставља са више или мање значаја у животу појединих федерација зависно од степена примене федералног начела у наша. Разуме се, проблем 6'роја и величине федералних j единица посебно je значајан у вишенационалним федерацијама. Ту се појављује посебан проблем регулисања односа „малих” и ~великих” нација, као и проблем одстрањивања претензија „великих” нација на водећу улогу у федерацији и решавања жалби „малих” нација о запостављању и заостајању у федерацији. Пета глава носи назив Статус и организација федералних јединица. Y вези са статусом федералних j единица, писац напомшье да без обзира на фактичке разлике које међу њима постој е, федералне јединице једне федерације и у међусобним односима и у односима према федерацији уживају исти статус. Писац, затим, разматра читав низ елемената везаних за статус федералних јединица, као што су: сувереност, могућност иступања из федерације, стабилност подручја, могућност интервенције савезних органа на подручју федералних јединица итд, Y шестој глави, која носи назив Савезни парламент, започиње ce с разматрањем федералних институција. Као што je познато, једна од општих характеристика федералног уређења јесте дводома структура савезног парламента. Горњи дом савезног парламента, који окупља представнике федералних јединица, устаиовљен je први пут у Уставу САА и од гада он постаје готово неизбежан друти дом у парламентима свих федерација, Расправљајући о питању паритетног или пропорционалног представништва федералних (единица, писац истине да се ту основни проблем своди на следеће; да ли начело паритетно заступљености треба примените