Анали Правног факултета у Београду

295

ПОСЕБАН ЗАКОНСКЙ НАСЛЕДИЙ РЕЖИМ

вредно газдинство ако то наслеђе није расправлено до дана објавливања закона. 2) Тестамент којим je завешталац располагао полюпривредним землиштем односно полюпривредним газдинством супротно одредбама овог закона, сматра се неважећим ако наслеђе није расправлено до дана објављивања. 3) Сви уговори о предаји и подели имања за време живота, уговори о поклону на случај смрти и уговор о доживотном издржавању, који нису реализовани у прва два од ових уговора то значи да оставилац још није умро, а ако je умро да његова заоставштина join није расправлена; у трећем то значи да оставилац још није умро), a који су у супротности са одредбама овог закона, престају да важе од дана објавливања овог закона. 4) И на крају, правило најрадикалнијег карактера по којем ако у деобном поступку, чији je предмет полопривредно газдинство, није до дана објављивања овог закона донета правноснажна одлука, лица ко ja не могу OИТИ наследници полопривредног газдинства по овом закону стичу само право на новчану вредност сувласничког дела (дакле, долази до принудне замене облика већ стеченог наследног права). Изузетно од овога та лица ће моћи поделити in natura полопривредно газдинство које je објект деобног поступка, само ако међу њима нема никога ко би могао да буде наследник полопривредног газдинства у смислу правила новог наследног система, или ако тако може да буде и по одредбама овог закона.

Бор. Т. Благојевић

РЕЗЮМЕ Особый вид наследования по Закону о случаях наследования земель сельскохозяйственного назначения и частных сельскохозяйственных имений в СР Словении В последние годы в Югославии стал возникать вопрос не приводит ли единственный порядок наследования и одинаковые права всех наследников к дальнейшему дроблению земель сельскохозяйственного назначения и к увеличению числа владельцев частных сельскохозяйственных имений, не занимающихся сельским хозяйством, за счет землепользователей. Этого же вопроса касается и автор, выдвигая в самом начале статьи свое мнение о необходимости организации сельского хозяйства адекватно общественных потребностям, в частности потребностям рынка, а также о необходимости наследственному праву также сделать в этом же смысле свой исчерпывающий вклад. Автор присоединяется к точке зрения тех, кто считает, что особый порядок наследования земель, занятых сельским хозяйством, сможет принести положительные результаты, а в качестве примера приводит новый Закон о наследовании земель сельскохозяйственного назначения и частных