Анали Правног факултета у Београду

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Апсолутне, неподијељене и ничим неограничене својине није било у Црној Гори. Плодне, обрадиве земље и ливада за испашу стоке je мало. Непокретна имовина je дигнута на ниво култа ( 16 ). Y условима скоро нсюъучиве аграрне структуре друштва (сточарење и земљорадња су постојеће гране привреВивања) земл.а je драгоцјен и једино поуздан извор средстава за живот да би на њу искључиво право својине имао појединац. Свачија непокретна имовина оптерећена je комплексом права ближике ( 17 ). Промет некретнина, ма у чијим рукама оне биле, под будним je надзором и контролом ширих друштвених колектива, куће, братства, племена. Некретнине су основ колективитету рода и тежња je да се одр же у ььему. Сматра се недопуштеним да се стожер (кућа и окућје), чак и посмртним располагањима, завјешта изван рода, сем ако се то чини у корист цркве ( 18 ). Право прече куповине, као један од облика ограничена права својине, показатељ снаге установа родовско-племенског устројства, својеврсна реакција рода на његово распадање, познато je и у осталим нашим ( 19 ), нарочито сусједним С 2O ), крајевима али je тамо раније ишчезло. Премда поткопана у свом класичном облику, у Црној Гори се ова установа, услијед спорот друштвеног развитка, дуже и упорније одржала. Она je овдје била жива и актелна све до II свјетског рата па и у прво вријеме послије њега С 2l ).

(i«) Смртни je гријех помакнути мергин у плоды о ј земљи. За такав преступ грешник je у вјечнтом пламену пакла са ралом о врагу (В. Бопшшћ, Зборник правних обичаја Јужних Словена, Загреб 1874 одговор на питање 199).

(17) Y многим крајевима Црне Горе, за доба бивше Југославије, приватна имовина je, поели je скидања фрута са н>е била оптерећена правом испаше у корист се.ъана и ~племеника”. Уочи другог свјетског рата приватна имања у Зети се ~укОм\гњују" некн период времена. Власници ове имовине обрађују и користе своје њиве од сијања до бербе а ливаде од почетка раста сијена до косидбе. Послијс тога, имовина се не брани и служи за колективну испашу стоке села у чијем je атару. Кад Скадарско језеро поплави ову нмовину и рибари се у комуни. Нико из села са стране није овлашћеи да лови рибу у тој „сентини” (С. Вулетић, Приватна имања као сеоски комуни, Правни зборник, Подгорица 1/33, 36-38).

(is) Y завјештајима цркьи наћи ће се на одредбе којима тестатор остав.ъа ~аманет’’ да се имовина која je предмет завјештаја за случај продаје нема продати никоме, при je но буде питана тестаторова ближика. Његошев отац Томо Марков оставл>а тестаментом своју кућу цркви Св. Госпође с тим да je у случају продаје нема никоме другоме продати ,до мојој браћи Петровићима по стими ...” (I. Записи. Цетиње, јул август 1948, 21).

(19) Измјенама Србијанског граВанског законика од 14. X 1847. год. укинуто je право прече куповине у корист сусједа и ограничено je на смјеснике и најближе сроднике (Т. Никчевић, н.д., 30).

(20) Y Грбљу и Паштровићима право прече куповине je почетном XIX вијека ујемчено у корист ближике. По уговору од 1805. године, два брата Буро и Нико и снновац нм Лазо из Грб,ьа продају своју Саштину с тим што њихови стричеви и рођаци „.. . у веће путах бише понуђенн" (год. Николе Чупића, кн>. XL, 1931, 40). Касније je ово право, под дејством развнјеног промета у Приморју, исчезло као правка а остала као морална обавеза продавца да, прије продаје имовине, понуди најближег сродника (С. Новаковић, Право првенства рођака или сусједа при куповини земље. Год. Н. Чупића, кн>, IX, Београд 1887, 219

(21) Непосредно, иза другог свјегског para судови су па подручју Црне Горе, истина у ограниченом обиму, поштовали право прече куповине у корист мергинаша и најближи* сродника. Y селима се и данас држи за ред и моралну обавезу продавца да, прнје продаје куће и баштине, понуди најближе рођакс и сусједе па ако ови не купе онда je Слободан продати коме коће,