Анали Правног факултета у Београду

нераздвојно везан за вредност саме екопомске политике у подопривреди. Y сваком случају, по нашем мшпдењу, све ово треба да и надаље остане битан задатак и циљ како економске политике тако и целокупне друштвене делатности, па, дакле, и one у области права, а конкретно и права наслеВнвања, кад je реч о землишном поседу на селу, односу између власништва и организована социјалистичког начина производње, „старењу” сеоских домаћинстава, одласку млаБих л>уди са села у град, делимичном бављењу пољопривредном делатношћу и од стране л>уди који стално раде у граду одн, ван подопривредне производње, и многим другим питањима, појавама и односима којима се карактерише наше друштво у којем je вшпе од четири петине пол>опривредног земдишта још у приватној својини. При свему овоме изградња социјалистичких друштвених односа, заједно са савременим начинима и методама пол>опривредне производив, треба и мора остати основни и савремени, у дугорочни и перспективни задатак чијем остварењу много шта и много више мора бити потчињено и усмерено. Y вези са изградгьом републичких и покрајинских правя честп се указује на могућнбМ: вГпотребу да се и посебним системом наслеВиватва подопривредних земљишта допринесе~~већој гГ~бoдој подопривредној произведши. То у npßu.vi реду на Тај начин што Ои се искдучило или ограничило- ’право наслеВивања подопривредних земдишта оних лица која земжу~~йе oQpaßviv. а затим да 6и се. посебним системом наслеВинаиа. Сузбило едп. стремили даде~ уситњавање приватних подопривредних земдишта парцела. Y крајњој линщи и посредно као аргуменат у прилог посебног система наслеВивања подопривредног земљишта присутна je и жеља да се сгшечи одн. умани нагшштање земде и земдоралгье. тј. одлазак луди са села у градове, чиме се жели створити више услова да се сва подопривредна земљишта и обраВујуГтј. да се - смањи или елиминише доста велики простор неоораЬиваноПюдопривредног земдишта, па макар и путем концентрисања приватног подопривредног поседа јјзазуме се у границама уставног и законског максимума) и развијањем нндивидуалних пшьпттриврелних газдииетава; • 11. О свему овоме, разуме се, могу се имати различита лшшдења, посебно прилази овој целокупној проблематици могу бити различити. МеВутим, битно je да ће решења зависити од надлежних органа република и покрајина, при чему се може констатовати постојање доста раширеног схватања да посебан систем наслеВивања пол-.оггриврелног земдишта може да, у овом правцу, пружи позитивне резултате. Такав став je и заузела СР Словенија доносећн посебан Закон о наслеБивању подопривредног земдишта и приватних подопривредних газдинстава (ШГатьа), од 18. ]ула Г9737~гбдинё [Vрадии лист Li J Уловеније, бр. 26/1973 ). Њиме законског наследног реда (који je за сада, док СР С/ТбвНнија не донесе свој нови закон о наслеВивању, она ј из. ранијег савезног Закона о наслеВивагьу, који се већ примењује y овој републици као републичко право), успоставда и посебан законски наследии ред у погледу подопривредног имања као објеката наслеђивања, при чему тај посебан наследии ред полази од општих правила која важе за законско наслеђн-

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА