Анали Правног факултета у Београду

не и стамбене зграде заједно са земљиштима која су потребна или су на меньена за редовно-уобичајено коришћење таквих зграда (функционална земљшпта), a такоБе и са иманьем повезане службености и њима слична права, пољопривредна опрема, оруВа и стока, права и дужности из трајне привредне сарадње са задругом или са организацијама удруженог рада, као и права и дужности који произилазе из пољопривредне заједнице ("образовано у смислу чл. 36. Закона о удруживању пољопривредника), објекти сеоског туризма, као и потраживања и дугови који су настали у вези са пољопривредном производњом или са њом везаном делатношћу. XV. И приликом одређивања наследника, закон одреВује различите услове и поредак за наслеБивање све према томе да ли je предмет наслеБивања пољопривредно земљ!Шlте или приватно пољопривредно газдинство (шиде), чије се појављивање у заоставштини одређује сходно правилима која су горе изложена: G) Ползопрнвредно земтьиште наслеВују наследници одреЬени у смислу општих прописа о наслеВивању. лакле. схолно општем законском наследном реду, но то само ако и уколико испуњавају услове одре Вене у Закону о ползопривредном землзишту. А по томе Закону пољоггривредно земљиште може поседовати (имати у својину), па према томе и стицати бйлб~lтравним пословима inter vivos било по основу наследства, свако физичко лице, с тим да je максимум земљишта које~Зедно лице може имати у својину одре Вен у зависности~од тоТаПуз ли~]ё лице у питању нол.опривредиик или није: al Пољопривредник-земљорадник може имати у приватно] својини највише до дёсет~~хёктара поАзoпрйвредног~ обрадивог земљишта. То као правило, с тим да у шумским и брдским пределима ползопривредник може имати у приватнюТ~сво.]ини.~за CBoie ползопривредно газдинство, највише до 20 хектара ползопривредног обрадивог земљишта, и то тако да у томе случају најмање две трећине ползопривредних обрадивих земљишта морају бити пашњапи. Закон о ползопривредним земљиштима одреВује и ко се све има сматрати, са становишта тога Закона, пољопривредником, при чему je значајна одредба да се ползоприврелником сматра граВанин који личпим радом обраБује пољопривредно землзиште, сталпо живи у крају где се налази то земљиште или неки његов део, и по правилу остварује свој лйчнгГдоходак врдгењем пољопривредне делатности, па без обзйра на то што би такво лице имало и друге изворе дохотка (нпр. из радног односа, и £лично). За ползопривредника се сматра и брачни друг лица које испуњава ове услове, без обзйра што тај брачни друг евентуално сам лично не испугьава те услове. При томе закон предвиВа могућност да надлежни општински управни орган може донети одлуку да се за пољопривредника сматра и лице ко je не живи у крају где има своје пољопривредно землзиште или неки његов део, ако то лице испуњава друге услове који су горе изложени. б) ГраВанин који се по одредбама Закона о пољопривредном земљишту не сматра пољопривредникозм, мож.е ихмати у пределима Hajßinne до једног хектара пољопривредног и шумског землзи-

285

ПОСЕБАН ЗАКОНСКИ НАСЛЕДИИ РЕЖИМ