Анали Правног факултета у Београду

497

СУДСКА ПРАКСА

могла применит новелирана одредба члана 30. Основног закона о пензијском осигурању, него прописи који су важили у моменту када je настао осигурани случај. Ово утолико пре, када и уколнко измењени пропис није повољнији по странку, када би се иако то не би било изричито прописано, по захтеву странке могао на њу применити пропис који je за н>у повољнији”. Y прелазним одредбама Закона о изменама и допунама Основног закона о пензијском осигурању није ништа прописано а што би давало право странци да бира повољнију одредбу, а то je одредба неновелираног члана 30. Основног закона о пензијском осигурању. МеЬутим у пресуди Врховног суда Србије Y број 6078/66 од 21. октобра 1966. године (Збирка судских одлука квьига XI, св. 3, бр. 256). Y истој материји, где су и прелазне одредбе скоро увек истог садржаја, заузет je супротан правни став. Он je формулисан као сентенца и гласи „Када je одређен материјални пропис из пензијског осигурања престао да важи, не може се на основу тог прописа решавати о захтевима поднетим после ньеговог дерогиравьа. МеЬутим, при решавању у обнови поступка односно при измени правоснажног решења по захтеву странке примењује се ранији материјални пропис макар он и престао да важи”. Када се, дакле, поступай покреће по службеној дужности или по захтеву, онда се тај поступак ј едино и може водити ради примене тада важећег материјалног прописа на конкретан случај, наравно уз нужну напомену да општом нормой може бити и друкчије прописано (*)• Иначе како би се у пракси сналазили правници који одлучују по тим захтевима, јер за неко субјективно право или обавези могу бити основ, догађаји или људска радња настали и завршени за важења закона који je укинут ( 2 ). Ако би критеријум за примену материјалног прописа било само време настанка тог основа, онда би у исто време о истој материји важило више прописа исте правне снаге и истог карактера и одредбе о престанку важења ранијих прописа биле би без правног ефекта. МеЬутим важење закона може се продужити изузетно за одреЬене случајеве, или се неке одредбе ранијег закона могу оснажити одлуком новог закона и оне тада постају саставни део новог закона ( 3 ). Захтев има и функцију да определи примену материјалног прописа. Став о примени повољнијег прописа по странку и када то није прописано Основним законом о порезима и доприносима грађана („Сл. лист СФРЈ” број 32/64) и Закон о доприносима и порезима граЬана („Сл. гласник СРС” број 8/65) руководио je и Врховни суд Србије у пресуди Y. бр. 2190/69 од 17 априла 1969. године. Тужилац je 1962. године засадио- одреЬено земл>иште орасима и исте године тражио ослобоЬеие од доприноса по том основу. Решенье по захтеву донето je после ступања на снагу Закона о порезима и доприносима који у оваквом случају прописује ослобоВење од

(X) в. члан 69. Закона о основним правима из пензијског и иивалидског осигурахьа „Сл. лист СФРЈ" број 51/64.

(2) в. члан 225. ст. 2. Статута Републичке заједниџе пензијског и инвалидског осигурахьа Београд („Сл. гласник СРС” број 5/73).

(з) в. члан 69, 71, 75, 76, 78 и 79. Закона о основним правима из пензијског и инвалндског осигурахьа.